Mlada sova buljina po imenu Danica, praćena savremenim GPS odašiljačem, u samo nedelju dana preletela je gotovo 100 kilometara, stižući iz Zaječara do Niša. Ova forma praćenja njene migracije pruža istraživačima dragocene informacije o prvim koracima mladih buljina u prirodi, prema izveštajima „Južnih vesti“.
Danica je označena GPS odašiljačem početkom juna kada je imala samo 60 dana, u gnezdu u okolini Zaječara. Njeno kretanje se prati u okviru projekta „Unapređenje zaštite populacije buljine u istočnoj Srbiji“, koji realizuje Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Ovaj projekat ima za cilj da istraži navike kretanja i uslove života ovih ptica.
Od 28. oktobra do 5. novembra, Danica je preletela obronke pet planina i posetila šest različitih opština, pokazujući izvanrednu kondiciju i prilagodljivost. Istraživači su primetili da se najčešće kretala u sumrak i tokom noći, zadržavajući se u dolinama i blizini naselja. Guste šume je posećivala kraće, što je deo prirodnog procesa traženja sopstvene teritorije. Ova ponašanja su ključna za razumevanje migracionih obrazaca buljina, posebno kada mlade ptice napuštaju roditeljsku teritoriju.
Praćenje mladih buljina pomoću GPS telemetrije pruža jedinstven uvid u njihove prve korake, način korišćenja prostora i rizike sa kojima se susreću. Svaka nova tačka na mapi pokazuje odrastanje jedne sove, a istraživači ističu da je svaki detalj značajan za razumevanje ovog fascinantnog stvorenja.
Buljina (Bubo bubo) predstavlja najveću sovu na svetu i strogo je zaštićena vrsta u Srbiji. Ovaj resurs predstavlja važan pokazatelj stanja prirodnih staništa. Iako je simbol snage i mudrosti, buljina se suočava sa mnogim pretnjama, koje uključuju elektrokuciju, trovanje i gubitak staništa. U svetlu ovih izazova, projekti praćenja, poput onog u kojem učestvuje Danica, pomažu naučnicima i zaštitarima prirode da bolje razumeju potrebe ove impozantne ptice.
S obzirom na to da buljina igra ključnu ulogu u ekosistemu, razumevanje njenog ponašanja i migracijskih obrazaca može doprineti njenom očuvanju. Praćenje poput onog koje se sprovodi sa Danicom otvara vrata za dalja istraživanja i potencijalne akcije za zaštitu ovih ptica i njihovog staništa. Takođe, ono podstiče i širu javnost da se uključi u napore očuvanja prirode, što može imati dugoročne pozitivne efekte na zaštitu divljih životinja i njihovog okruženja.
Danica se nastavlja kretati kroz južnu Srbiju, a svaka nova lokacija na njenoj mapi donosi još jedan uvid u život najveće i najtajanstvenije sove naših prostora. U svetlu ovih podatka, istraživači planiraju dalja proučavanja kako bi dodatno osvetlili navike buljina i razvili strategije za njihovo očuvanje.
Jedna od posebnih karakteristika buljina je njihova prilagodljivost na različite tipove staništa, što se može primetiti u Danicinim migracijama. Kretanje kroz oblast koja se prostire od brda do dolina ukazuje na to da buljina može da se nosi sa promenama u svom okruženju, ali takođe otkriva i izazove koje predstavlja urbanizacija i gubitak prirodnih habitatnih područja.
Istraživači naglašavaju da je ovakvo praćenje esencijalno ne samo za razumevanje buljina, već i za očuvanje biodiverziteta u Srbiji. Kako se Danica nastavlja kretati, očigledno je da njen put ima veliku vrednost u istraživačkom smislu i može poslužiti kao model za buduća istraživanja o drugim vrstama ptica i faune u regionu. S obzirom na sve veću ugroženost prirode, ovakvi projekti dobijaju na značaju i mogu postati ključni faktor u očuvanju prirodnih resursa naše zemlje.
