Domaći i međunarodni vlasnici državnih obveznica, koji drže značajan deo američkog državnog duga, došli su u fokus nakon nedavnog ekonomskog preokreta. Kako piše londonski Tajms, američki predsednik Donald Tramp uplašen naglim padom cena ovih obveznica, koje su zabeležile najveći pad u četiri decenije, odlučio je da pauzira carine na sve osim na Kinu.
Pad na tržištu državnih obveznica izazvao je ozbiljne posledice, podižući troškove zaduživanja vlade SAD na 5%, što nije viđeno u poslednje dve godine. Ovaj skok prinosi na 30-godišnje obveznice američke vlade nadmašili su one u Grčkoj tokom njenog perioda krize. U svetlu ovih šokova, Tramp je bio primoran da povuče svoj plan.
Kako je izvestio Vašington post, iza scene se odvijala prava drama u Beloj kući. Iako je Tramp danima odbijao da menja svoj pristup, pritisak se povećavao, a tržište je reagovalo na najviše carine na stranu robu u veku. Njegovi savetnici i dalje su verovali da su predsednikovi napori usmereni ka restrukturiranju globalne ekonomije opravdani, iako je S&P 500 izgubio 12% svoje vrednosti u samo sedam dana.
Preostala podrška iz Main Streeta, kako je Tramp često naglašavao, počela je da se dovodi u pitanje. Iako je rekao da je „ponosan što je predsednik radnika“, mnogi su se pitali hoće li te mere na kraju štititi srednju klasu ili dodatno naštetiti ekonomiji.
Nekoliko sati nakon prvobitne odluke, Tramp je doneo novu odluku – uveo je carine na uvoz iz Kine i smanjio carine na ostatak sveta. Ova promena usledila je nakon razgovora sa brojnim republikanskim vođama koji su izrazili zabrinutost zbog ekonomskih posledica. Berze su na ovu najavu pozitivno reagovale, a Tramp je prokomentarisao da je to bio „najveći dan u finansijskoj istoriji“.
Razgovori sa senatorima, uključujući prepoznate ličnosti kao što su John Kennedy i Lindsey Graham, bili su ključni za Trampovu odluku. Mnogi su ga savetovali da pregovara sa zemljama koje su mu prijavile svoje prijedloge o carinama, što bi moglo rezultirati boljim ishodima nego zadržavanje strogih tarifa.
U telefonskom razgovoru sa švajcarskom predsednicom, Tramp je bio izložen dodatnom pritiska da preispita svoje trgovinske politike. Naime, švajcarske kompanije su ključne za američko tržište rada, a Tramp je morao uzeti u obzir kako ove mere utiču na američku ekonomiju u celini.
Nedavne izjave izvršnog direktora JP Morgan Chase, Džejmija Dajmona, o mogućoj recesiji izazvale su dodatne strahove na tržištu. Dajmon je ukazao na zabrinutost investitora i naglasio potrebu za napretkom u pregovorima. U tom kontekstu, Tramp je, pred očima javnosti, podsetio Amerikance da se ne brinu i savetovao ih da iskoriste trenutak za kupovinu.
Kako se situacija razvijala, Trampov kabinet takođe je bio pod pritiskom evropskih lidera da uzvrate na američke tarife, pripremajući protivmere koje bi mogle da ciljaju ključne Trampove glasače, uključujući poljoprivrednike i proizvođače.
Ova novonastala situacija ukazuje na složenost trgovinskih odnosa i na to kako se političke odluke donose pod pritiskom tržišta, dok se istovremeno pokušava zaštititi domaća ekonomija. Pitanje ostaje – da li će Trampove odluke omogućiti stabilizaciju tržišta ili će ih još više uzdrmati? Ekonomisti i analitičari nastaviće da prate razvoj situacije, s obzirom na to da se radi o temama koje su ključne za budućnost američke ekonomije i njene pozicije na globalnoj sceni.
