U jednom izuzetno uznemirujućem incidentu, porodica dečaka koji je pretrpeo nasilje je odlučila da javno progovori o svojim iskustvima. Oni su odlučili da podele svoje svedočenje kako bi upozorili na ozbiljnost situacije i potrebu za bržim i efikasnijim reakcijama škola na nasilničko ponašanje.
U njihovom izveštaju naveli su da je nasilje postalo česta pojava u životu njihovog sina, a najgori trenutak dogodio se nedavno kada su se suočili sa ozbiljnim pretnjama od strane jednog od njegovih drugova iz razreda. Naime, kako su ispričali, dečak je bio pretučen i preteći mu je drži plastični šrafciger, dok je nastavnik, umesto da interveniše, samo posmatrao.
Porodica se prisetila i ranijih incidenata u školi. Prema njihovim rečima, oni su se već obratili učiteljima koji su takođe ignorisali ozbiljnost situacije. U jednom od naučenih lekcija, učitelj je umesto da reši problem, rekao roditeljima da su deca koja se bore „samo prolazila kroz fazu“. Ovaj stav je dodatno frustirao porodicu i pojačao njihova osećanja besa i očaja.
Roditelji su izrazili zabrinutost zbog nedostatka efektivnih procedura u školi za rešavanje konflikata i zaštitu učenika. Iako su mnoge škole u zemlji implementirale programe sprečavanja nasilja, čini se da nedovoljno razumeju kako se takvi incidenti zapravo odvijaju i koliko uticaja imaju na mentalno zdravlje žrtava. Često su žrtve sami krive, što ne smemo dozvoliti da postane norma.
U izjavi za medije, majka dečaka je objasnila da su trajne posledice nasilja daleko od fizičkih povreda. „Moj sin nije samo pretučen. On se boji da ide u školu, boji se da se ne može snaći u situacijama koje bi trebale biti sigurne za njega. Naša porodica oseća gubitak nade jer ne znamo kako mu pomoći, a sistem nas ne štiti“, istakla je ona.
Pored fizičkog nasilja, porodica je naglasila i emocionalne traume koje su deca pretrpela. Mnogi učenici se suočavaju sa anksioznošću, depresijom i smanjenim samopouzdanjem zbog istih situacija. Roditelji su zabrinuti da će socijalna stigmatizacija i daljnje maltretiranje dovesti do težih posledica, uključujući i suicidalne misli kod mladih.
U odgovoru na situaciju, lokalna uprava i školski odbor su najavili planove za edukaciju učitelja i nastavnika o prepoznavanju i reakciji na nasilničko ponašanje. Ipak, porodice kao što je ova ostaju skeptične prema tim rešenjima, smatrajući ih nedovoljnim i površnim.
„Prvi korak mora da bude promjena u načinu na koji se školstvo gleda na nasilje. Nije dovoljno samo pričati o tome, potrebno je i delovati“, poručila je porodica. Njihova želja je da svi uključeni u obrazovni sistem, od administracije do nastavnika, shvate ozbiljnost problema i odmah reše probleme koji se tiču bezbednosti dece.
Pored ličnih iskustava, porodica poziva sve roditelje da se više informišu o pravima svoje dece i načinima zaštite od nasilja. Očekuju da će veća svest o ovom problemu podstaći druge porodice da govore i traže pravdu, čime će se možda pokrenuti potrebne promene unutar obrazovnog sistema.
Pravi izazov je ne samo prevencija nego i pravovremena intervencija, koja može preokrenuti sudbinu mnogih deteta. Savetnici i psiholozi naglašavaju značaj otvorene komunikacije između roditelja, učitelja i dece kako bi se stvorila bezbednija sredina u školama.
Nasilje među decom je ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju i efikasne akcije. Porodice moraju osigurati da njihove dece budu zaštićene i da se osećaju sigurno u okruženju koje bi trebalo da bude zaštićeno od nasilja. U borbi protiv ovog problema nije dovoljno biti pasivan; svaki pojedinac mora postati aktivan deo rešenja.
