U proteklih nekoliko nedelja, srpske potrošače šokirala je cena jednog od najomiljenijih bobičastih voća, koje se prodaje po ceni od 500 dinara za 250 grama. Naime, kada se preračuna, kilogram ovog voća košta čak 2.000 dinara, što je dovelo do nezadovoljstva i negodovanja među kupcima širom zemlje. Sve veće cene osnovnih životnih namirnica i voća izazivaju paniku među potrošačima, koji se sve više suočavaju s inflacijom i poskupljenjima.
Cene voća u Srbiji su tokom prethodnih godina varirale, ali ovakva drastična cena za bobičasto voće nikada ranije nije zabeležena. Potrošači su izneli svoje nezadovoljstvo na društvenim mrežama, gde su delili iskustva i komentare u vezi sa ovim nevjerojatnim poskupljenjem. Mnogi su istakli da su očekivali da će cena bobičastog voća biti pristupačnija, s obzirom na to da je reč o sezonskom voću koje često raste u domaćim baštama.
Stručnjaci smatraju da su razlozi za ovako visoke cene višestruki. Prvo, suša koja je pogodila Srbiju i druge delove Balkana dovela je do drastično smanjenog uroda. Voćari su se suočili s brojnim izazovima, od nedostatka padavina do problema u proizvodnji, što je direktno uticalo na količinu plodova na tržištu. Osim vremenskih prilika, dodatni faktori uključuju i povećane troškove transporta, koji su zauzvrat doveli do rasta cena u maloprodaji.
S obzirom na to da je bobičasto voće tradicionalno veoma traženo tokom letnjih meseci, visoke cene su prouzrokovale zabrinutost i razmišljanja o promeni potrošačkih navika. Mnogi kupci se odlučuju za alternativne opcije, poput kupovine zamrznutog ili sušenog voća, koje im može biti pristupačnije. Pored toga, sve je više onih koji se okreću lokalnim proizvođačima u potrazi za kvalitetnijim i povoljnijim rešenjima. Ova situacija dodatno je podstakla interesovanje za domaće voće, koje se često prodaje po nižim cenama nego u marketima.
Lokalni voćari ističu da je potražnja za njihovim proizvodima u porastu, ali se često suočavaju s preprekama kada je reč o distribuciji i logistikama. Mnogi od njih su primorani da prodaju svoje proizvode po nižim cenama da bi privukli kupce koji, usled inflacije, sve više obaziru na cenu. Takođe, u prodaji su se pojavili i tzv. „farmerski marketi,“ koji su se pokazali kao dugoročno rešenje za povezivanje potrošača i proizvođača bez posrednika.
Razgovor o higijeni i kvalitetu hrane u nezraftim uslovima dodatno je dodatno podstakao potrošače da preispitaju odakle dolazi njihova hrana. Mnoge porodice postavile su sebi pitanje kako da najbolje iskoriste svoje resurse, s obzirom na to da trenutne ekonomske prilike ne idu na ruku potrošačima. Ovaj trend može imati dugoročne posledice na navike potrošnje, te će se tržište verovatno prilagoditi trenutnoj situaciji.
Vlada se suočava s pritiscima da reaguje na rast cena, a ekonomisti upozoravaju da je važno doneti strategije koje će pomoći potrošačima da se nose s inflacijom. Pored intervencija na tržištu, neki predlažu i dodatne subvencije za lokalne poljoprivrednike kako bi se podstaknuli na povećanje proizvodnje i time snizili troškovi. Ukoliko se ne reše ovi problemi, predstoji nam letnja sezona u kojoj bi kupci mogli osećati nesigurnost u vezi sa troškovima osnovnih namirnica, a bobičasto voće bi moglo ostati luksuz za mnoge.
U ovom trenutku, jedino što potrošači mogu učiniti jeste da se informišu o opcijama koje su im dostupne, da prate promene na tržištu i da se prilagođavaju novim realnostima. Kako se situacija odvija, ostaje da se vidi kakve će dugoročne posledice imati ova poskupljenja na tržište i potrošačke navike u Srbiji.
