Lanski klimatski ekstremni uslovi doprineli su smanjenju prinosa u poljoprivredi, što je nateralo mnoge poljoprivrednike da preispitaju svoje strategije setve za proleće. U skladu sa ovim uslovima, većina zemljišta u severnoj Vojvodini je zasijana ozimim usevima poput pšenice i uljane repice, dok je samo mali broj parcela ostao slobodan za prolećnu setvu, kaže Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
To znači da će tradicionalne kulture poput kukuruza i soje na severu Vojvodine zauzeti znatno manje površine. Ovaj trend zabrinjava lokalne proizvođače, jer smanjenje površina pod sojom predstavlja problem na nacionalnom nivou. Poljoprivrednici su primorani da se prilagode uslovima na tržištu i da preispitaju koje kulture su ekonomski isplative za gajenje.
U Bečeju, gde je zemljište poznato po svojoj kvaliteti, Nandor Kovač, renomirani poljoprivrednik, odlučio je da potpuno eliminiše soju iz svoje setvene strukture. On objašnjava da se odlučio za ovu promenu zbog nesigurnosti koju donose klimatski uslovi, kao i zbog tržišnih kretanja.
Statistika pokazuje da se problemi sa sojom ne dešavaju samo u Vojvodini, već i širom Srbije. U sezoni 2023/24., Srbija je uvezla 100.000 tona soje iz Hrvatske, dok su u prvim mesecima 2024. godine ovi uvozi drastično porasli. Ovo ukazuje na to da domaći proizvođači imaju poteškoća u pokrivanju potražnje za ovom kulturom, što može dodatno uticati na ekonomsku stabilnost poljoprivrednog sektora.
Proljetna setva nosi sa sobom dodatne izazove, te poljoprivrednici pažljivo prate vremensku prognozu i prilagođavaju svoje planove u skladu sa očekivanjima. Veliki deo uzgajivača kratica mora se prilagoditi novim klimatskim realnostima, koje su primorane da preispitaju tradicionalne metode obrade zemljišta i setve. Kvalitet zemljišta i adekvatno upravljanje resursima sve više postaju presudni faktori u izboru kultura za gajenje.
U međuvremenu, poljoprivrednici se suočavaju s brojnim administrativnim preprekama i obavezama koje im otežavaju rad. Pored toga, informacije o tržištu i povišene troškove proizvodnje dodatno otežavaju situaciju. Mnogi proizvođači su se pobrinuli da se upoznaju s novim trendovima i praksama u poljoprivredi, kako bi optimizovali svoje poslovanje.
Poljoprivrednici u Vojvodini nadaju se da će uslovi za setvu biti povoljniji u narednim mesecima, kako bi mogli nadoknaditi gubitke iz prethodnih godina. Klimatske promene su izazvale promene u poljoprivrednoj proizvodnji, što je dovelo do promena u navikama i prilagođavanju tržišnim zahtevima. Bečej i drugi delovi Vojvodine postaju sve više svesni važnosti održivog pristupa u poljoprivredi, s naglaskom na kvalitet i raznovrsnost useva.
Stručnjaci sugerišu da bi poljoprivrednici trebali razmisliti o diversifikaciji svojih kultura, kako bi smanjili rizike i povećali otpornost svojih gazdinstava na moguće klimatske šokove. Pored toga, saradnja sa naučnim institucijama i korišćenje inovativnih rešenja može pomoći poljoprivrednicima da se prilagode i osiguraju stabilnije prinose.
Dok se suočavaju s ovim izazovima, poljoprivrednici u Vojvodini nastavljaju da traže načine za poboljšanje svoje proizvodnje i održavanje konkurentnosti na tržištu. Uloga koju igraju u ekonomiji regiona je od suštinskog značaja, a njihova sposobnost prilagođavanja klimatskim i tržišnim promenama biće ključna za budućnost poljoprivrede u ovom delu zemlje.
