Zarazna bolest koja utiče na domaće životinje, poznata kao „plavi jezik“, pojavila se u prokupačkom kraju, gde je za sada potvrđena kod dve uginule ovce. Prvi slučajevi zabeleženi su u Statovcu, među stokom porodice Jakšić. Od tada, bolest se proširila na Široke njive, dok su meštani okolnih sela koji poseduju stoku u panici zbog ove zarazne bolesti.
Bolest „plavi jezik“ se prenosi putem uboda komaraca i drugih insekata, što dodatno komplikuje situaciju jer su mere za suzbijanje teško izvodive. Veterinarska inspekcija je obaveštena o situaciji, ali s obzirom na to da se bolest pojavila u pojasu Radan planine sa prokupačke strane i Rgajske planine, gde se nalaze i rezervati divljih životinja, ispunjavanje mera prevencije predstavlja izazov.
Meštanima se savetuje da ne puštaju stoku napolje kako bi se sprečilo širenje zaraze. „Plavi jezik“ je virusna bolest koja najviše pogađa ovce, a uzrokovana je virusom iz roda Orbivirus. Bolest se prenosi ubodom insekata, pre svih komaraca iz roda Culicoides. Iako bolest ne utiče na ljude, može izazvati velike štete u stočarstvu zbog visoke smrtnosti među životinjama i smanjenja proizvodnje.
Simptomi bolesti kod ovaca variraju u zavisnosti od otpornosti životinje, starosti i virulentnosti soja virusa. Najčešći klinički znaci uključuju visoku telesnu temperaturu koja može dostići i 42°C, slabost i gubitak apetita. Otečenost na glavi, naročito na usnama, jeziku i oko očiju, takođe je česta. U nekim slučajevima može doći do karakterističnog plavkastog obojenja jezika, odakle i potiče naziv bolesti.
U ustima se mogu primetiti crvenilo, ranice i ulceracije na jeziku, nepcu i desnima. Životinje često luče pljuvačku, a nazalni iscedak može biti krvav. Poseban simptom bolesti je šepanje, uzrokovano upalom tkiva iznad papaka. Ovce takođe brzo gube telesnu masu, a kod gravidnih životinja može doći do spontani pobačaja. U težim slučajevima, naročito kod mladih i neotpornijih jedinki, bolest može dovesti do uginuća.
Zbog potencijalno brzog širenja bolesti i ozbiljnih ekonomskih šteta, preporučuje se hitno prijavljivanje sumnje na „plavi jezik“ veterinaru. Dijagnoza se potvrđuje laboratorijskim analizama, a preventiva uključuje suzbijanje prenosioca i vakcinaciju gde je to moguće. U tim okolnostima, važno je da lokalne vlasti i stočari sarađuju kako bi se operativno odgovorilo na izazove koje donosi pojava ove zarazne bolesti.
Osim što je zaraza značajna za stočarstvo, ona takođe postavlja pitanja o očuvanju biodiverziteta u zoni gde je bolest već evidentna. Česte interakcije između domaćih i divljih životinja dodatno povećavaju rizik od prenosa virusa. Stalno praćenje stanja i pravovremeno reagovanje su ključne strategije za sprečavanje širenja bolesti.
Uprkos izazovima, lokalni stočari moraju biti svesni simptoma „plavog jezika“ i prepoznati ih na vreme kako bi zaštitili svoju stoku. Informisanje i edukacija o ovoj bolesti su od suštinskog značaja za zaštitu zdravlja životinja i održavanje stabilnosti u stočarstvu. Osim stočara, važno je uključiti i širu zajednicu u napore da se poveća svest o prevenciji zaraza i očuvanju stoke.
Zdravstvena zaštita domaćih životinja direktno utiče na ekonomsku stabilnost u regionu, te je važno odgovorno postupati po svim datim smernicama i savetima stručnjaka. Samo zajedničkim naporima mogu se prevazići problemi koje donosi „plavi jezik“, a time i zaštititi prihod i budućnost lokalnog stočarstva.
