Američki senator Geri Piters izrazio je zabrinutost zbog troškova koje generiše mornarička baza Gvantanamo Bej, koja trenutno služi za smeštaj migranata. Prema njegovim rečima, trošak za svakog pritvorenika u ovoj bazi iznosi čak 100.000 dolara dnevno, što je drastično više u poređenju s 165 dolara dnevno koje košta pritvor u standardnim imigracionim centrima u Sjedinjenim Američkim Državama. Piters je ovu situaciju nazvao klasičnim primerom rasipničke potrošnje državnog novca.
Senator je postavio pitanje ministarki za unutrašnju bezbednost Kristi Noem, tražeći objašnjenje za visoke troškove koje nastaju usled korišćenja Gvantanamo Beja. On je posebno naglasio da bi bilo korisno osvetliti razloge zbog kojih se pritvorenici šalju na Kubu, da bi se zatim vraćali u Sjedinjene Američke Države, što dodatno opterećuje budžet poreznih obveznika.
Gvantanamo Bej je poznat kao jedan od najkontroverznijih objekata u okviru američkog pravosudnog sistema, a tokom godina optuživan je za kršenje ljudskih prava i nehuman tretman zatvorenika. Tokom administracije predsednika Trampa, ova baza je ponovo došla u fokus javnosti, posebno sa povećanjem broja migranata koje SAD pokušavaju da zadrže i procesuiraju. Piters je ukazao na to da bi se sredstva koja se troše na Gvantanamo mogla bolje iskoristiti za unapređenje imigracionih i pravosudnih sistema unutar zemlje.
Ovo nije prvi put da se troškovi Gvantanamo Beja dovode u pitanje. Aktivisti za ljudska prava i mnogi zakonodavci pozivaju na zatvaranje ove baze, tvrdeći da je njena funkcija odavno izgubila smisao. Pritvorenici koji se nalaze u Gvantanamu često su suočeni s dugotrajnim zadržavanjem bez suđenja, što je dodatno uzburkalo javnost i stvorilo uznemirenost među ljudima koji se bore za pravdu i ljudska prava.
Geri Piters je takođe skrenuo pažnju na potencijalne etičke probleme vezane za korišćenje Gvantanamo Beja kao centra za pritvor migranata. Osim finansijske strane, on je ukazao na moralnu obavezu da se prema ljudima postupa s poštovanjem, bez obzira na njihovu pravnu situaciju. Mnogi smatraju da je korišćenje vojne baze za civilne svrhe neprimereno i da bi trebalo preispitati sve strategije koje se oslanjaju na slične prakse.
Takođe, Piters je naglasio važnost transparentnosti u radu državnih institucija. On je pozvao zakonodavce da istraže kako se tačno troše javni novci i koji su razlozi za tako visoke troškove u Gvantanamu. Prema njegovim rečima, važno je da poreski obveznici znaju na šta se troše njihova sredstva, a visoka cena pritvora u Gvantanamu postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti i opravdanosti tih troškova.
U svetlu ovih događaja, administracija predsednika Trampa suočava se s dodatnim pritiscima da odgovori na ove kritike i razmotri alternative za rešavanje problema s migrantima i pritvorenicima. Ovo pitanje postalo je deo šireg društvenog razgovora o imigracionoj politici SAD i kako se ona može unaprediti kako bi se smanjili troškovi i poboljšala pravosudna situacija u zemlji.
Iako je trošak od 100.000 dolara dnevno za jednog pritvorenika u Gvantanamo Beju zaista šokantan, on je samo jedan od mnogih problema koji okružuju ovu zloglasnu bazu. Javnost i dalje traži odgovore i promene koje će dovesti do boljeg menadžmenta resursa i etičkog pristupa u vezi s ljudskim pravima. U narednim mesecima, očekuje se da će ova tema ostati u fokusu, a rasprave o Gvantanamu i njegovoj budućnosti nastaviti da se vode na raznim nivoima državnih institucija i u širem društvu.
