Prvog dana primene novih ekonomskih mera, koje uključuju niže kamatne stope na kredite, Banka Poštanska štedionica realizovala je 131 kreditni zahtev. Očekuje se da će ostale banke do 15. septembra uvrstiti takve kredite u svoju ponudu. Analize pokazuju da je već u prvoj nedelji primene mera zabeležen značajan interes građana za ove povlastice, posebno za gotovinske i potrošačke kredite, što ukazuje na potrebu za podrškom domaćinstvima sa primanjima do 100.000 dinara.
Darko Stamenković iz Narodne banke Srbije naglašava da je NBS uputila dopis bankama, tražeći smanjenje kamatnih stopa na gotovinske kredite do milijun dinara za tri procentna poena, uz donju granicu od 7,5%. Na ovaj način namerava se olakšati refinansiranje postojećih kredita uz povoljnije uslove. Banke su pozitivno odgovorile na te zahteve, i u narednim danima objaviće ažurirane ponude na svojim sajtovima.
Ekonomista Dušan Stojaković iz „Večernjih novosti“ ističe da je dobro snižavanje kamata, ali naglašava da će dugoročno biti potrebno proaktivno delovanje banaka kako bi se podstaklo konkurentno tržište. S obzirom na to da se kamatne stope u Srbiji ne razlikuju bitno među bankama, ukazuje na nepravedan odnos prema građanima koji plaćaju više kamate nego na drugim tržištima.
Stojaković dodaje da banke u Srbiji zarađuju brže nego na sličnim tržištima u regionu, što dodatno opterećuje građane. On naglašava potrebu da banke smanje marže kako bi bile konkurentnije i usklađene sa pravilima tržišta. U tom smislu, dobrodošle su nove mere NBS koje su usmerene ka smanjenju kamatnih stopa.
Stamenković ističe da je pojačano interesovanje za refinansiranje kredita u Banci Poštanska štedionica, a nove mere će ostati na snazi najmanje 12 meseci. Građani mogu očekivati iste uslove tokom celog perioda otplate, što je značajno za planiranje finansija. U nekim slučajevima, moguće su i uštede do 200.000 dinara tokom otplate kredita, s obzirom na snižene kamatne stope i ukidanje naknade za obradu kreditnog zahteva.
Takođe, predložena je inicijativa za smanjenje troškova kod stambenih kredita, što bi dodatno olakšalo pristup ovim finansijskim proizvodima. Profesor Zorana Grubišić naglašava važnost opreznosti prilikom uzimanja kredita, podstičući građane da pre ozbiljnog zaduživanja dobro razmisle o svojim finansijskim kapacitetima.
Nove mere nisu samo retorika, već deo šire strategije NBS koja se temelji na pružanju podrške domaćinstvima s nižim primanjima. Stamenković napominje da se ove mere nastavljaju nakon ranijeg ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite, dok je reinvestiranje profita banaka takođe tema o kojoj se razgovara.
Stojaković ističe da bankarski sektor u Srbiji beleži rast, ali da bi trebalo naglasiti i odgovornost banaka prema korisnicima. On poziva na veću socijalnu odgovornost banaka i podsticanje jeftinijeg zaduživanja, ali sa naglaskom da građani treba da budu oprezni i ne zadužuju se bez jasnog plana.
U suštini, nove mere predstavljaju pozitivan pomak u okviru ekonomske politike Srbije, ali efikasnost ovih rešenja zavisi od odgovornosti banaka i razumevanja građana. U realizaciji planova, ključno je osigurati očuvanje stabilnosti i pristupačnosti finansijskih proizvoda na svim nivoima.
