U proteklih deset godina, proizvođači jabuka u Srbiji suočavaju se s brojnim izazovima koji su doveli do smanjenja proizvodnje ovog voća. Jabuka se nekada nalazila među deset glavnih izvoza iz zemlje, ali se situacija drastično promenila zbog klimatskih promena, rasta troškova i opadanja interesa voćara za zasadima.
Tradicionalno, čačanski kraj, osobito plodna Moravska kotlina, bio je poznat po uspešnoj proizvodnji jabuka, zahvaljujući prisustvu Instituta za voćarstvo u Čačku. Ipak, voćari iz ovog područja izveštavaju kako se proizvodnja postaje sve skuplja iz godine u godinu, a mnoštvo problema čini je neisplativom.
U selima između Kraljeva, Čačka i Lučana, trenutno se završava berba jabuka, ali ni količina, ni kvalitet, ni cena nisu na očekivanom nivou. Štete su zabeležene širom Srbije, od Vojvodine do juga, a najviše u zapadnoj Srbiji, gde je voćarstvo najrazvijenije.
„Broj zasada jabuke se iz godine u godinu polako smanjuje“, objašnjava direktor Instituta za voćarstvo Čačak, Darko Jevremović. U mnogim slučajevima postoje zasadi, ali voćari ne ulažu rad u njih zbog niskih cena i nepovoljnih vremenskih prilika. Proizvodni troškovi, kao što su preparati, đubriva i gorivo, znatno su porasli nakon krize uzrokovane ratom u Ukrajini, dok su cene plodova ostale iste, što demotivira proizvođače.
Trend smanjenja zasada jabuka se jasno vidi, a mnogi voćari prelaze na druge voćne vrste. „Možda je primat na šljivi, koja je u poslednje vreme sve traženija zbog broja destilerija. Takođe se širi i kruška, dok je dunja zanimljiva zbog prerađivačke industrije“, dodaje Jevremović.
Ove godine, voćari kažu da su se suočili s brojnim nevoljama. Mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod jabuka, a trenutne cene se kreću između 60 i 65 dinara po kilogramu. Voćar Nenad Popović ističe da se očekivalo mnogo više, s obzirom na smanjene prinose u celoj regiji, ali da trenutne cene ipak nisu zadovoljavajuće.
Tomo Jelić, još jedan voćar, naglašava kako su troškovi proizvodnje znatno porasli, što čini proizvodnju jabuka neisplativom. „Cena jabuka je ostala ista kao pre deset godina, pa čak i niža“, kaže on. Voćari iz struke slažu se kako se klimatski uslovi znatno menjaju i da će voće, uključujući jabuke, trpeti još više pritiska u narednim godinama.
Osim ekonomskih problema, voćari se moraju suočiti i s prirodnim izazovima. Klimatske promene donose ekstremne vremenske uslove, što dodatno otežava proizvodnju. Čak i kad se zasadi, rodni potencijal voćnjaka se smanjuje, što stvara dodatne pritiske na proizvođače. U svetlu ovih izazova, budućnost voćarske industrije u Srbiji se čini neizvesnom.
Proizvodnja jabuka, koja je nekada bila simbol srpske voćarske tradicije, suočava se s brojnim preprekama koje se čine sve težim za prevazilaženje. Šta će se desiti s jabukama iz Srbije u budućnosti ostaje neizvesno, a trenutna situacija poziva na ozbiljnu analizu i moguće reforme u ovom sektoru, kako bi se proizvođačima omogućilo da opstanu i održe ovu važnu domaću tradiciju.
