Sušna godina i ekstremni vremenski uslovi ozbiljno su pogodili srpsku poljoprivredu, što se odražava na prepolovljenom rodu voća i povrća u odnosu na prethodnu godinu. Cene na tržištu beleže rekordne vrednosti, a poljoprivrednici se suočavaju s brojnim izazovima.
Berba je već počela, ali voćari beleže ogroman pad prinosa. Đorđe Marković, voćar iz Srbije, ističe da je ukupno rod smanjen za oko 40 procenata. „Rani mrazevi i grad su značajno umanjili prinos,“ kaže Marković. Dok su prošle godine otkupljivači birali voće prema krupnoći i kvalitetu, ove godine mnogi uzimaju sve što mogu, prosto da bi imali šljive za otkup. „Zbog sve učestalijih vremenskih neprilika razmišljam čak i da smanjim površine pod šljivom,“ dodaje.
Očekivano, ova situacija je dovela do porasta otkupnih cena voća. Razlog za to leži u deficitu mnogih vrsta na tržištu. Agroekonomista Miloš Vujsić objašnjava kako je situacija s šljivom posebno kritična zbog mrazeva koji su se dogodili tokom cvetanja. „Prve cene sorte lepotica već dostižu 100 dinara po kilogramu, što ukazuje na ozbiljan deficit roda,“ ističe Vujsić.
Malinari, s druge strane, također se suočavaju s izazovima, ali ističu kako im cena nije glavni problem. Njihova briga se prebacuje na proizvodnju u ovakvim teškim uslovima, kao i na strah za prinose u narednoj sezoni.
Povrtari takođe nisu pošteđeni – visoke temperature koje prelaze 35°C dovele su do uništavanja cvetova i smanjenja prinosa. Proizvodnja kornišona već je bila ugrožena prethodne godine, a problemi se nastavljaju i sa drugim povrtarskim kulturama.
Vujsić objašnjava da čak i kod svetski priznatih hibrida, visoke temperature značajno otežavaju oplodnju, što se direktno odražava na prinose i stabilnost proizvodnje.
Poljoprivreda se, dakle, nalazi u teškom položaju; sa smanjenim rodom i rekordnim cenama, poljoprivrednici su zabrinuti za budućnost svojih kultura. Mnogi se pitaju kako će se dalje razvijati situacija i šta sve još može doneti ova sušna godina.
Visoke temperature i ekstremni vremenski uslovi istovremeno pogodili su i druge kulture, što stvara dodatnu nesigurnost među poljoprivrednicima. Uzimajući u obzir sve faktore, situacija na tržištu postaje sve složenija, a poljoprivrednici se suočavaju s očekivanjima da će nove klimatske promene dodatno uticati na njihove prinose u budućnosti.
Kako su otkupne cene porasle, poljoprivrednici se nadaju da će to barem donekle nadoknaditi štete koje su pretrpeli. Ipak, pored cene, suočavaju se s nizom drugih problema kao što su nedostatak radne snage, visok trošak proizvodnje i stalne promene u potražnji potrošača.
U međuvremenu, potrebno je i preispitati strategije kako bi se prevenirali slični problemi u budućnosti. Potrebno je raditi na razvoju otpornijih sorti, unapređenju tehnoloških procesa u poljoprivredi i adaptaciji na nove klimatske uslove.
Poljoprivreda u Srbiji, koja se historijski oslanja na tradiciju i prirodu, sada je suočena s izazovom modernizacije i prilagođavanja kako bi preživela u ovim teškim vremenima. Rat između prirode i ljudske aktivnosti postaje sve ozbiljniji, a poljoprivrednici se nadaju da će uz podršku struke i zajednice uspeti da pronađu rešenja za očuvanje svojih kultura.
