Novinarka Ljiljana Smajlović iznela je svoje mišljenje o aktuelnim protestima i nezadovoljstvu u društvu, naglašavajući da nije reč o pokušaju sticanja podrške birača, već o nameri da se izazove reakcija koja bi privukla strane sile. Ona veruje da je cilj tih protesta da se dovede do situacije koja bi omogućila mešanje stranih faktora, čime bi se otvorila mogućnost za promenu vlasti.
Smajlović ističe da oni koji organizuju proteste ne žele da osvoje „dušu i srce“ ljudi, već da dovedu do situacije u kojoj bi moglo doći do nasilja. Smatra da je to u skladu s prethodnim iskustvima, gde svaka pokušaj promene režima uključuje stranu intervenciju. Takođe, ukazuje na to da većina građana ne podržava nasilje i provociranje policijskih snaga.
Prema njenim rečima, protesti protiv vlasti Aleksandra Vučića traju već decenijama, ali nikada nije bilo namere da se izazove smrtnosno nasilje. Smajlović naglašava da je važno da se prestane sa provociranjem države i da se situacija ne koristi za destabilizaciju, što može voditi u revoluciju ili građanski rat.
Smajlović se osvrće i na političke parole demonstranata, tvrdeći da je neprihvatljivo da se na izborima želi doći na vlast kroz odbacivanje verskih institucija, kao što je Srpska pravoslavna crkva. Ona smatra da takvi potezi mogu otuđiti potencijalne glasače i zakomplikovati političku situaciju.
Ona također veruje da politički problemi u Srbiji mogu da se reše isključivo političkim sredstvima, a ne vanrednim stanjem. Smajlović naglašava da narod mora da se uključi u politički proces i razmotri prioritete, kao što su očuvanje građanskog mira nasuprot ličnim željama za smenom vlasti.
U njenom viđenju, većina građana shvata opasnost od radikalizacije situacije, smatrajući da je bolji status quo, čak i u slučaju neslaganja sa trenutnom vlašću. Ona poziva na politički dijalog i razmatranje mogućih rešenja kroz konstruktivnu debatu umesto nasilnih sukoba.
Kroz ove komentare, Smajlović osvetljava složenost političke klime u Srbiji i naglašava značaj stabilnosti i dijaloga. Ona ukazuje na to da strano mešanje nije rešenje, već potencijalna opasnost koja može dodatno pogoršati situaciju. Umesto toga, poziva na unutrašnju stabilnost i političku odgovornost, smatrajući da događaji iz prošlosti često svoj uspeh duguju pitanjima identiteta, stabilnosti i suvereniteta.
U zaključku, Smajlović potcrtava hitnost potreba za smanjenjem tenzija u društvu kroz politiku koja se bazira na dogovoru i razumevanju, a ne nasilju. Njena ocenjena situacija u društvu ukazuje na važnost javnog dijaloga i odgovornosti političara da stimulišu konstruktivne promene umesto da se upuštaju u destruktivne taktike koje mogu voditi u krize. Ovakav pristup, prema njenim rečima, može osigurati dugotrajni mir i stabilnost u Srbiji.
