Istraživanje sprovedeno od strane onlajn striming servisa Dizer i agencije Ipsos donelo je značajne informacije o percepciji muzike generisane veštačkom inteligencijom (VI) među slušaocima. U anketi je učestvovalo 9.000 ispitanika iz osam različitih zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku, Brazil i Kanadu. Rezultati su pokazali da je čak 97 odsto ispitanika nesposobno da razlikuje muziku koju je kreirala veštačka inteligencija od ona koju su komponovali ljudi.
Ova situacija postavlja ključna pitanja o budućnosti muzičke industrije. Sa razvojem alata koji mogu da generišu pesme u samo nekoliko sekundi, umetnici i muzičke kompanije suočavaju se sa novim izazovima. Efekti ovih tehnologija mogu se osećati kroz smanjenje prihoda umetnika, jer potrošači možda više neće biti voljni da plaćaju za muziku koja je lako dostupna i dostupna po niskim troškovima. Takođe, generisana muzika može stvoriti sumnju oko pitanja autorskih prava. U trenutnom okruženju, teško je utvrditi ko je stvarni autor dela kada je ono stvoreno putem automatizovanih alata.
Osim ekonomske strane, postoji i etička dimenzija ovog fenomena. Šta to znači za kreativnost i umetnost ako se muzika može stvoriti bez ljudske emocije i bogatstva iskustava? Umetnost često proizlazi iz ličnih iskustava, a kada se stvara putem algoritama, može se postaviti pitanje o njenoj vrednosti. Kako se pridaje značaj trenutnim trendovima u muzici, postoji opasnost da se zanemari jedinstveni, ljudski dodir koji čini muziku posebnom.
Istraživanje je takođe ukazalo na to kako se perceptivna razlika između ljudski kreirane muzike i muzike koja je generisana VI može smanjiti kroz unapređenje tehnologije. Takođe, sve više umetnika koristi alate veštačke inteligencije kao pomoć u svom stvaralačkom procesu, što može dovesti do novog oblika izražavanja. Uz to, može se očekivati da će se industrija razvijati kako bi se prilagodila novim tehnologijama, jer umetnici i producenti traže nove načine da zadrže relevantnost na tržištu.
Važno je napomenuti da je usvajanje tehnologije složen proces. Dok neki umetnici vide veštačku inteligenciju kao pretnju, drugi je doživljavaju kao priliku za eksperimentisanje i istraživanje novih zvukova. U tom smislu, muzička industrija se mora suočiti s izazovima i prilikama koje ova tehnologija donosi. Striming servisi poput Dizera imaju ključnu ulogu u oblikovanju načina na koji publika konzumira muziku, kao i u kreiranju strategija koje se bave ovim novonastalim problemima.
U pristupu ka rešavanju problema, industrija može razmotriti modele koji se oslanjaju na saradnju između umetnika i tehnologije, gde veštačka inteligencija deluje kao alat, a ne kao domaćin kreativnog procesa. Edukacija umetnika o alatima veštačke inteligencije može im pomoći da efikasno integrišu ove tehnologije in their creative workflows, bez ugrožavanja svoje autentičnosti.
Kako se odnos prema muzici menja, važno je osigurati da se ne izgubi smisao umetničkog izraza u procesu. Pitanje kako publika definiše muziku i kako vrednuje različite oblike izražavanja ostaje ključno. U vremenu kada su granice između ljudski stvorene i generisane muzike zamagljene, kreativnost i identitet umetnika dolaze u prvi plan.
Sveukupno, rezultati istraživanja ukazuju na to da je budućnost muzičke industrije nepredvidiva. Dok tehnologija i dalje napreduje, umetnici, producentske kuće i striming servisi moraju raditi zajedno kako bi se osiguralo da se muzika razvija na način koji će poštovati kako kreativnost, tako i komercijalne interese. Svakako, oblikovanje budućnosti muzike zavisiće od promišljenih i inovativnih reakcija na sveprisutnost veštačke inteligencije u kreativnom procesu.
