Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), dr Vojislav Šešelj, je na javnom servisu TV Prva izneo stavove o trenutnoj situaciji u svetu nakon izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Šešelj veruje da Trampova administracija može značajno uticati na ustrojstvo međunarodnih odnosa, pre svega na NATO i Evropsku uniju (EU). On je naglasio da smatra da ni jedna ni druga organizacija nemaju budućnost i da se može očekivati prekomponovanje državnih saveza i paktova u Evropi.
Šešelj je naglasio da su Slovenci, Mađari i Srbi imali određena potraživanja prema Hrvatskoj. On je izneo tvrdnju da Srbi, kao stranka i narod, nikad nisu priznali zvaničnu Hrvatsku u njenoj trenutnoj formi. Ove reči reflektuju nacionalne tenzije i istorijske rivalitete koji su prisutni na Balkanu. On je istakao da bi se, s promenom vlasti u Sloveniji, mogla dogoditi obnova potraživanja za teritorije koje smatraju etnički slovenačkim, među kojima su pomenute Zagrebačka, Križevačka i Varaždinska županija.
Lider radikala takođe je govorio o Mađarskoj i njenim potrebama za izlazom na more, konkretno na Jadransko more. On je ukazao na to da su Mađari u Rijeci izgradili značajnu luku i sugerisao da bi im trebalo omogućiti bolje pomorsko povezivanje. Ova izjava ukazuje na Šešeljev uvid u geopolitičke slike i interese susednih država, što može biti od važnosti za buduće pregovore i odnose između ovih naroda.
Verovanja dr Šešelja o budućnosti NATO-a i EU-a dolaze u vreme kada se čini da se međunarodne tenzije povećavaju, a mnoge evropske zemlje preispituju svoje članstvo u ovim institucijama. Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ dovela je do promene u načinu na koji se SAD angažuju s Evropskom unijom, što Šešelj vidi kao priliku za promene u regionalnim odnosima.
Šešelj se osvrnuo i na unutrašnje političke okolnosti, naglašavajući potrebu za jačim nacionalnim identitetima i za sopstvenim pravima, što može uticati na buduće političke tokove u regionu. Njegovi komentari osvetljavaju duboke etničke i nacionalne prekidače u regionu Balkana, koji su često uzrok konflikata i tenzija među narodima.
Nadalje, može se primetiti da je Šešelj tizer za vreme budućih političkih previranja u regiji. Njegova izlaganja ukazuju na to da bi nacionalizam mogao da jača u ovom segmentu sveta, što bi moglo dovesti do novih zahteva i preispitivanja granica. Ove stvari postavljaju pitanja o stabilnosti regiona i njegovoj sposobnosti da se nosi s promenama koje dolaze iz spoljašnjeg sveta.
U kontekstu evropskih integracija, ovo je doba velikih promena i preispitivanja, što može ubrzati promene na Balkanu. Luka Rijeka, koju je Šešelj spomenuo, može postati centar za novu vrstu regionalne ekonomije, ukoliko se ostvare određeni politički dogovori s Mađarskom.
Šešeljov nastup i izneseni stavovi delimično reflektuju širu sliku o unutrašnjim i spoljnim faktorima koji utiču na politiku Balkana. Pojedinci poput Šešelja, koji označavaju konzervativne i nacionalističke snage, mogu oblikovati politički pejzaž, posebno ako se pojave prilike za promenu struktura u regionu.
Ove izjave i promišljanja pokazuju kako ulazimo u eru nesigurnosti, gde se nacionalni interesi čine bitnijim nego ikada. Kako se svet i Europa suočavaju s novim izazovima, tako i Balkan može doživeti nove promene koje će oblikovati njegovu budućnost.
