Slovenački književnik Goran Vojnović o svom liku Marku Đorđiću i „južnjacima“

Goran Vojnović, jedan od najpoznatijih slovenačkih pisaca, postao je poznat po svojim romanima o južnjacima, tzv. čefurima, s Ljubljanskog naselja Fužine. Njegova prva knjiga „Čefurji, raus“ doživela je veliki uspeh i nagrađena je najvećom slovenačkom književnom nagradom Kresnik. Vojnović je otkrio da je inspiraciju za svoje knjige pronašao u sopstvenom odrastanju u porodici bosanskih ekonomskih migranata u Ljubljani, kao i u ratu i raspadu njegovog sveta tokom devedesetih godina. On ističe da je rat, iako je bio težak za život, bio dobar za njegovu literaturu. U svojim romanima, Vojnović govori o jeziku, identitetu, gnevu i osećaju isključenosti, koje su karakteristične za život južnjaka u Sloveniji. On ističe da je jezik čefura bio slobodan jer su mnogi odrastali sa dva jezika – maternjim i slovenačkim, pri čemu su izmišljali svoj vlastiti jezik, čefurski. Ovaj jezik je postao simbol otpora i izražavanja sopstvenog identiteta, koji je bio drugačiji od slovenačkog. Vojnović se bori da sačuva ovaj jezik, koji je polako nestajao sa generacijama. Kroz svoje knjige, Vojnović razotkriva univerzalnost osećaja isključenosti, nepripadanja i šikaniranja, sa kojima se mnogi mogu identifikovati širom sveta. Njegovi likovi poput Marka Đorđića i njegovog junaka iz romana „Đorđić se vraća“ simbolizuju borbu za prihvatanje i pripadanje, kao i bes, ogorčenje i gnev koji proizilaze iz osećaja neshvaćenosti. Vojnović je otkrio da je napisao knjige koje su čitane i razumele širom sveta, ne samo u Sloveniji, jer su se mnogi mogli povezati sa njihovim likovima i pričama. Na kraju, Vojnović ističe da još uvek živimo u svetu u kom su ratovi, identitet i jezik tema koje su aktuelne, iako su prošle decenije od ratova na Balkanu. On smatra da je važno osvestiti i očuvati sećanje na prošlost kako bi se iz nje moglo učiti i razvijati se ka boljoj budućnosti. Goran Vojnović, kroz svoje knjige, nastavlja da istražuje i osvetljava složenost ljudskog identiteta, jezika i osećaja pripadanja u svetu koji je često podeljen i neprijateljski nastrojen.