No-till koncept, pristup u održivoj poljoprivredi koji se zasniva na sejanjima bez oranja i obrade zemljišta, postaje sve popularniji među poljoprivrednim gazdinstvima u Sloveniji. Prema najnovijim podacima, u Sloveniji ima oko 68.331 kmetija, a država pruža subvencije od 260 evra po hektaru za one koji se odluče za konzervacijski pristup.
Tokom sajma AGRA 2025 u Gornjoj Radgoni, ekipa Tanjuga imala je priliku da poseti gazdinstvo Majerič u selu Moškanjci, gde je vlasnik Branko Majerič razjasnio kako no-till koncept funkcioniše u praksi. Njegova kmetija se specijalizovala za autohtoni ptujskih luk, čiji se uzgoj koristi kao primer očuvanja tradicije kroz moderne agrarne metode. Majerič je objasnio da je cilj ove kmetije poljoprivredna proizvodnja zasnovana na smanjenju obrade tla, čime se smanjuje erozija i povećava profitabilnost.
Na kmetiji se primenjuju tri osnovna pravila: minimiziranje oranja, pokrivanje tla posle svake obrade ili setve, i plodored, što podrazumeva uzgajanje najmanje tri kulture u pet godina. Kmetija Majerič koristi područje od dva hektara za proizvodnju ptujskog luka, a ukupna proizvodnja iznosi 20 tona godišnje.
Drugo gazdinstvo koje je posetila ekipa Tanjuga je farma Žipo Lenart. Tamo je tehnolog Klemen Kavčič razložio kako se proizvede goveda, uključujući svaki aspekt od obrade zemljišta do skladišta mesa. Kavčič je naveo kako primenjuju plodored i pokrivanje tla preko zime, održavajući zemljište produktivnim i zdravim.
Na farmi Žipo Lenart, poljoprivrednici obrađuju 870 hektara zemljišta i imaju oko 1.400 tovnih junadi i 3.500 svinja. Subvencije za ove metode mogu dostići i do 700 evra po hektaru, uz dodatne uslove koje postavlja zakon. Kavčič je ukazao na to da konzervacijska poljoprivreda dovodi do rasta prinosa, ali i do uštede vremena.
U okviru godine zadrugara, Tanjug je posetio Splošnu kmetijsku zadrugu Ljutomer Križevci, koja je najstarija u Sloveniji. Direktor Slavko Petovar je govorio o važnosti zajedništva među zadrugama, koje omogućava lakšu borbu protiv vanjskih pritisaka u poljoprivredi. Petovar je takođe istakao da se Slovenija može puno naučiti iz iskustava Srbije, posebno u oblasti zadrugarstva.
Pomurski sajam 2025. okupio je 1.710 izlagača iz 35 zemalja, uključujući Srbiju koja je bila zemlja partner. Srpski predstavnici ističu kako im je učešće na sajmu omogućilo razmenu znanja i saradnju sa slovenačkim kolegama. Goran Krajinović iz Instituta NS seme naveo je visok interes slovenačkih poljoprivrednika za novosadska semena, dok Dragan Sretenović, koji se bavi seoskim turizmom, takođe ističe vrednost kontakata sa slovenačkim firmama.
Ove godine, Srbija je prvi put učestvovala kao zemlja partner na sajmu AGRA, koji se održao od 23. do 28. avgusta, pružajući priliku za dalju saradnju i razmenu iskustava između poljoprivrednika iz obe zemlje.
Poljoprivreda Srbija i Slovenija nastavljaju da rade zajedno na unapređenju metodologija održive poljoprivrede, čime se obezbeđuje bolja budućnost za poljoprivrednike i sigurniji proizvodi za potrošače.
