Na stvaranje izložbe „Evina unuka“ značajno su uticale porodične fotografije koje su pronađene posle 40 godina, kao i citati Meše Selimovića i stihovi Davora Sučića, ističe autorka Tamara Vučinić Kahriman. Ova izložba će biti dostupna publici od 5. februara, a predstavljena je kao emotivno i lično putovanje kroz umetničin život i sećanja.
Tamara Vučinić Kahriman, umetnica iz Sarajeva, do sada je imala 28 samostalnih i 10 grupnih izložbi, a na ovoj izložbi predstaviće 16 slika velikog formata. Ono što izdvaja njen rad jeste činjenica da njene slike nemaju konkretnu imena. Umesto toga, svaka od njih proizašla je iz „magičnog procesa pisanja“, čitanja i introspektivnog samoupoznavanja. Ovaj proces se može posmatrati kao način izražavanja unutrašnjih emocija i iskustava kroz vizuelnu umetnost.
U tekstu koji prati izložbu, autorka naglašava koliko su bake (i dede) važne za decu, ističući da one često predstavljaju jedinu porodicu. „Priča o ‘mojoj Evi’ je jedna od onih koja vas zauvek obeleži“, kaže Kahriman. Njena „Eva“ je njena baka, sa kojom je odrasla. U delu Sarajeva gde je odrasla, stariji susedi su je preimenovali u „Evina unuka“, što govori o dubokoj povezanosti koju oseća prema svom nasleđu.
Kahriman ističe da nošenje ovog nadimka predstavlja veliki deo njenog identiteta. Kada nadimak postane simbol ljubavi i poštovanja prema nekome ko je ostavio dubok trag u vašem životu, to se odražava na umetnički izraz. „Kada vas nadimak obeležava i nosite ga sa toliko ljubavi, onda se dese ovakve slike“, objašnjava ona.
Postavka izložbe nosi u sebi kompleksnost jednog života, žensko srce, a Kahriman je opisuje kao „bakin zagrljaj, miris ljubavi, moj početak“. Njene slike su prožete sećanjima na zajedničke trenutke provede sa bakom, uključujući zajedničke odlaske frizeru, putovanja na more i pravljenje kolača. Ova intimna sećanja služe kao inspiracija za njen rad, jer služe kao podsticaj da se kroz umetnost izrazi ono što rečima teško može da se opiše.
S obzirom na Kahrimanovu bogatu umetničku karijeru, njena sposobnost da stvara umetnost koja je duboko lična je fascinantna. Njene slike ne samo da pozivaju publiku na razmišljanje o vlastitim sećanjima i odnosima, već takođe potiču diskusiju o važnosti porodice, ljubavi i nasleđa u oblikovanju identiteta pojedinca. Kroz umetnost, ona uspeva da prenese osećaj nostalgije i sentimentalnosti, pozivajući gledaoce da se povežu sa svojim sopstvenim emocijama.
Izložba „Evina unuka“ nije samo skup slika, već predstavljanja kako umetnost može da bude sredstvo za istraživanje identiteta, sećanja i porodice. Kahrimanovo delo podseća nas koliko smo oblikovani ljubavlju i iskustvima naših najbližih, i kako ti odnosi oblikuju ono što jesmo.
Važno je napomenuti da umetničke slike u ovoj izložbi ne predstavljaju samo lične priče, već su i univerzalne u svom značenju. Svako od nas nosi sećanja na svoje bake i dede, što čini ovu izložbu relevantnom za širu publiku. Dok posmatramo njene radove, pozvani smo da razmislimo o sopstvenim iskustvima i relacijama koje su nas oblikovale, čime se postiže snažna emocionalna povezanost između umetničkog dela i posmatrača.
Izložba „Evina unuka“ tako predstavlja ne samo umetnički izraz, već i duboku ljudsku priču o ljubavi, identitetu i tome kako se sećanja prenose kroz generacije. Kahrimanova umetnost podseća nas na to koliko je važno čuvati sećanja i vrednosti koje nas oblikuju, stvarajući tako most između prošlosti i sadašnjosti.
