Apelacioni sud potvrdio je optužnicu protiv Uroša Blažića, optuženog za masakr u selima Dubona i Malo Orašje, a sada se čeka zakazivanje suđenja. U postupku se navodi da postoji veliki broj svedoka, među kojima je i devojka koja je bila u taksiju kojim je Blažić putovao nakon zločina.
Ključni detalj iz svedočenja devojke u tužilaštvu jeste njen boravak u taksiju sa Blažićem. Ona je ispričala da je tog kobnog dana, 25. marta 2023. godine, bila verena i da je povremeno boravila kod svog verenika, što je bio slučaj i tog dana. Takođe je istakla da nije trudna, već da je izmislila tu priču kako bi sebe zaštitila kada je Uroš Blažić ušao u taksi.
Kada je devojka ušla u taksi, smestila se na zadnje sedište auta, iza suvozačevog mesta i rekla adresu na koju treba da ide. Krenuli su auto-putem iz Smedereva i stali su na naplatnoj rampi za isključivanje kod Mladenovca. Kada su došli na rampu, primetila je da se ispred njih nalaze dva automobila, dok iza nije bilo vozila. Čekali su da dođu na red, a oko 23.30 sati je videla kako sa njihove leve strane, iz pravca šumice, dolazi nepoznati mladić.
Na sebi je imao plavu majicu i crne donji deo trenerke. Bio je visok, krupnije građe, smeđe kose. Oko vrata je nosio torbicu, ne mogu da se setim koje boje, mislim da je bila crna. On je otvorio vrata i seo iza vozača, tačno pored mene. Tom prilikom taksista ga je pitao šta radi i rekao mu da izađe iz vozila. On je odgovorio: „Vozi, imam bombe, ubio sam ljude“ dodala je. Ona je ispričala da je taksista Blažiću ponovi da izađe iz auta. Međutim, Blažić je bio uporan i nije hteo da izađe.
Tada je otvorio torbicu, izvadio jednu bombu, koju mi je pokazao. Znam da je bila zelene boje. Držao ju je u ruci, a u torbici sam videla još jednu bombu. Ja sam mu rekla da sam trudna i da se plašim bombe. Taksista je to čuo i shvatio da je situacija ozbiljna. Nastavio je da vozi. Čim smo prošli naplatnu rampu, ugledali smo policiju pod rotacijom i neke policajce na putu. Tada je Blažić mene zagrlio i rekao da, ukoliko nas policija zaustavi, kažem da smo u vezi, da sam trudna, da mi nije dobro i da idemo lekaru ispričala je napeti razvoj događaja od te noći.
Kako je prepričala, Blažić je, zbog velikog broja policije, ubrzo rekao taksisti da skrene sa glavnog puta, što je on i uradio. Kada su skrenuli na sporedni put, prolazili su kroz jedno selo i na putu ugledali neke momke. Tada je Blažić rekao da planira da uhvati nekog od tih momaka i da ga stavi u taksi.
Rekla sam mu da nema potrebe da to radi i da upropašćava tuđe živote. Smirila sam ga i on je odustao od te ideje. Dok smo bili u vozilu Blažić je povremeno vadio bombu iz torbice i vrteo je po rukama, ali ja bih ga zamolila da vrati bombu u torbicu jer sam se plašila. On bi to učinio. Pričao je o sebi i ocu, spominjao je neke stanove u Beogradu i rekao da je nepravda to što danas mnogo mlađi od njegovog oca dobijaju stanove preko veze, a njegov otac još nije dobio stan. Rekao je da je njegov život gotov, da je ubio dosta ljudi, da su drugi krivi, da nije on. Povlađivala sam mu jer sam se plašila za svoj život, pričala sam mu da nije on kriv, da će sve da bude u redu, da svi grešimo, da smo mladi i uspevala da ga smirim na taj način dodala je.
Blažić je, kako je objasnila, bio veoma nervozan. Spominjao je da je imao devojku u Radincu, a devojka mu je govorila o sebi – da je mlada, da ima verenika i da sve može da se ispravi. Prisetila se da je Blažić rekao da će da mu pomogne kum ili ujak, nije bila sigurna.
Od kada je Blažić ušao u vozilo, pa do dolaska do Uba, put je trajao dva ili dva i po sata. U jednom trenutku, preplašenu devojku je pozvao verenik na taksistin broj telefona, ali joj Blažić nije dozvolio da se javi, preteći da će da aktivira bombu.
Uplašila sam se i nisam smela da se javim. Kasnije je taksistu pozvala dispečerka i on je rekao da mora da se javi, a Blažić mu je oddgovorio da pazi šta priča jer će da baci bombu ukoliko kaže nešto pogrešno. Čula sam kada je ta žena pitala taksistu da li je čuo nešto o nekim ubistvima, a on je rekao da nije čuo mnogo, nakon čega se Blažić mnogo uznemirio, počeo da paniči i pitao taksistu „šta mu znači ne mnogo“. Ponovo je pretio bombom. Taksista je ćutao i mnogo se znojio jer se mnogo uplašio ispričala je.
Devojka je i dalje smirivala Blažića kako ne bi došlo do najgoreg ishoda. Rekla mu je da to nije ništa sumnjivo jer je taksista samo rekao da nije mnogo toga čuo. Usput su već komentarisali da ima mnogo policije na putu, te je devojka Blažiću rekla da je taksista iz tog razloga dao takav odgovor koleginici.
Sećam se da na sporednim putevima nije bilo policije. Blažić se više puta obraćao taksisti, govorio mu je da brže vozi i da se ne javlja na telefon. U jednom trenutku uzeo mu je mobilni i pratio informacije o ubistima koja je počinio. Kada smo stigli do mesta Crvena Jabuka, mene je ponovo pozvao verenik na taksistin telefon, koji je tada bio kod Blažića. Dao mi je telefon, ali mi je rekao da pazim šta pričam, preteći bombom. Ja sam vereniku rekla da ubrzo stižem i ništa više nisam mogla da mu kažem. Rekla sam mu da prolazimo kroz Crvenu Jabuku. Blažić me je pitao kako moj verenik izgleda, koliko ima godina, koje je težine i visine, a ja sam mu opisala svog verenika dodala je.
Ispričala mu je da kod verenika ide da bi proslavili Đurđevdan, a Blažić je rekao da je on vernik i da isto slavi Đurđevdan, kao i da je tog dana pomagao porodici oko pripreme slave. Ispričao je da se tog dana našao sa drugovima koji su ga izvređali i on se zbog toga naljutio, zbog čega je pobio više ljudi.
Rekao je da je motorom otišao do drugara, da su ga izvređali i da je zato odlučio da ubije nepoznate ljude. Bio je jako uzenmiren i nije bio sav svoj, pričao je nepovezano. Kada smo stigli u Bogdanovicu, taksista je parkirao automobil ispred kuće mog verenika, a meni je Blažić, preizlaska iz taksija, pretio da ne smem da ga prijavim, da pazim šta radim. Rekao je da ćutim bar mesec dana, a da nakon toga mogu svima da kažem za njega, i novinarima ako hoću. I da kažem da je on kralj i car rekla je.
Blažić je, tokom razgovora u automobilu, prvo pričao da mu je život upropašćen zbog toga što je uradio, ali je na kraju sebe veličao i rekao da on borac za pravdu. Kad je izlazila iz taksija, Blažić joj je rekao da vereniku kaže da je on stopirao i da su ga usput pokupili. Izašla je iz auta, a verneik je prišao taksisti, platio vožnju.
Ja sam odmah ušla u dvorište, gde me je čekala njegova baka. Zagrlila sam je i počela da plačem. Videla sam da se moj verenik zadržao u razgovoru sa taksistom. Čula sam da ga je pitao kako je. Zvala sam ga…
