Ukupan promet preko Produktne berze u Novom Sadu u protekloj nedelji iznosio je 3.975 tona roba, finansijske vrednosti 93,5 miliona dinara, što odgovara otprilike 798.000 evra. Ovaj rezultat predstavlja smanjenje od trećine u odnosu na četvoronedeljni prosek, ali je istovremeno na godišnjem nivou veći za više od 10 procenata.
Tržište kukuruza beleži povećanu ponudu i viši cenovni nivo u poređenju sa prethodnom nedeljom. Prema Nedeljnom izveštaju srpske robne berze, slaba tražnja dovela je do toga da kukuruz u ukupnom prometu ima samo 16% učešća. Kupoprodajni ugovori sklopljeni su u cenovnom opsegu od 25,00 do 25,50 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponder cena za kukuruz dostigla je 25,12 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je porast od 3,10% u odnosu na prethodnu nedelju, a između godišnjih perioda raste za 39%.
Što se tiče tržišta pšenice, prva polovina nedelje protekla je bez značajnijeg angažovanja berzanskih učesnika. Međutim, pred kraj nedelje došlo je do kratkotrajnog porasta tražnje. Berzanski ugovori za pšenicu sklopljeni su u cenovnom rasponu od 20,30 do 20,60 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponder cena pšenice iznosi 20,45 dinara po kilogramu bez PDV-a, a sa PDV-om 22,49 dinara. U poređenju sa prethodnim podacima, cena pšenice pala je za 2,15%, a u poređenju sa pre 12 meseci niža je za 1,4%.
Bila je prisutna tražnja za pšenicom namenjenom stočnoj ishrani, ali zbog nedostatka ponude nije došlo do trgovanja. U drugoj polovini nedelje zabeležena je ponuda većih količina sojinog zrna, ali slaba tražnja i cenovni spred doveli su do odsustva trgovanja ovom uljaricom.
Primat u trgovanju zauzimao je stočni ječam, koji je činio više od polovine ukupnog nedeljnog prometa. Najviše volatilnosti zabeleženo je kod stočnog ječma, a trgovana cena kretala se od 20,30 do 21,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, u zavisnosti od odnosa ponude i tražnje. Ponder cena za stočni ječam iznosi 20,58 dinara po kilogramu bez PDV-a, što predstavlja rast od 1,96% u odnosu na prethodnu nedelju.
Trgovina suncokretovom sačmom takođe je zabeležila aktivnost, a cena je iznosila 26,60 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je povećanje od 2,31%. Ovakav skok u ceni ukazuje na potencijalne promene u segmentu stočne hrane i suncokretovih proizvoda.
Takođe, važno je napomenuti da će dalji razvoj tržišta zavisiti od globalnih trendova, vremenskih uslova i potražnje za ovim osnovnim poljoprivrednim proizvodima. Eksperti smatraju da bi u sledećim nedeljama mogli biti zabeleženi dodatni pritisci na cene, posebno s obzirom na uslove berbe i trenutne inflacione pritiske koji se javljaju širom sveta.
Ukoliko se nastavi trenutni trend smanjenja prometa, to bi moglo uticati na profitabilnost lokalnih proizvođača, kao i njihovih kupaca. Hamperandi, koji zavise od ovih osnovnih sirovina, mogli bi se suočiti s izazovima u održavanju stabilnosti cena. Na ovom tržištu, posebno u vremenu promena u globalnoj ekonomiji, svakako je potrebna pažljiva analiza i prognoza.
S obzirom na trenutne okolnosti, tržište će morati da se adaptira kako bi odgovorilo na promene potražnje i ponude, ali ostaje da se vidi kako će se tržišni uslovi razvijati u budućnosti. Kretanja na berzi, zajedno sa vremenskim faktorima, igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućeg pejzaža agrarne ekonomije Srbije.
