Dužnička kriza u razvojnim zemljama postaje sve ozbiljnija, sa preko stotinu zemalja koje su u nemogućnosti da otplaćuju svoje dugove. Studija sprovedena od strane organizacije Norveška crkvena pomoć otkriva da skoro polovina budžeta ovih zemalja ide na otplatu dugova, što ima ozbiljne posledice po javne investicije, socijalnu zaštitu i mere zaštite životne sredine. Troškovi servisiranja dugova nadmašuju socijalne troškove i predstavljaju ozbiljan teret za ekonomiju.
Studija predviđa da će servisiranje duga apsorbovati veliki deo budžetskih prihoda, rashoda i BDP-a ovih zemalja u narednim godinama. Olakšica duga je potrebna hitno, ali uslovi se ne poboljšavaju, što dodatno pogoršava ekonomsku i zdravstvenu krizu. Poverioci su različiti i teško je postići sporazum o olakšici duga, posebno kada su u pitanju višestruki poverioci.
Zemlje u razvoju se suočavaju sa prekomernim dugovima koji su se nagomilavali decenijama, a pandemija kovida 19 je dodatno pogoršala situaciju. Novi zajednički okvir G20 za olakšicu duga sporo napreduje, jer veći deo duga ide ka Kini i privatnim obvezničarima. Predlozi za olakšicu duga uključuju brzo i transparentno rešenje za sve poverioce, prilagođeno potrebama zemalja u razvoju.
Istraživanje takođe ukazuje na nagli porast nejednakosti u zemljama u razvoju, gde najbogatiji i dalje prosperiraju dok najsiromašniji trpe posledice. Predlažu se mere za smanjenje nejednakosti, poput univerzalnih besplatnih javnih usluga, jačanja radnih prava i progresivnog oporezivanja. Da bi se smanjio rizik od budućih kriza, olakšica duga treba da bude transparentna i odgovorna prema parlamentima, građanima i revizorskim službama.
Dužnička kriza u razvojnim zemljama zahteva hitne akcije i saradnju međunarodnih organizacija kako bi se sprečile ozbiljne ekonomske i društvene posledice. Očekuje se da će ova tema biti ključna u narednim godinama, dok zemlje pokušavaju da se oporave od posledica pandemije i globalnih ekonomskih promena.
