Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali najavio je da je obezbeđeno dodatnih 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje, što će omogućiti smanjenje školarina za 50 procenata. Ova odluka usledila je nakon što su studenti izrazili zahteve za povećanjem budžeta za visoko obrazovanje za 20 procenata. Mali je istakao da su sredstva obezbeđena u skladu sa obećanjem predsednika Aleksandra Vučića.
Očekuje se da će nakon ove odluke troškovi visokog obrazovanja u Srbiji postati među najpristupačnijima u regionu. Tokom akademske 2022/2023. godine, samofinansirajući studenti na različitim fakultetima plaćali su vrlo različite iznose. Na Rudarsko-geološkom fakultetu, godišnja školarina iznosila je 66.000 dinara, dok su studenti na Tehnološko-metalurškom fakultetu plaćali 75.000 dinara. Na Fakultetu organizacionih nauka, školarina je iznosila 145.000 dinara, iako na Ekonomskom fakultetu školarina varira u zavisnosti od studijskog programa – od 97.175 do 127.863 dinara.
U poređenju sa Hrvatskom, gde su školarine za filologiju i društvene nauke iznosile između 800 i 1.650 evra, a za prirodne nauke i medicinu čak 3.600 evra godišnje, školarine u Srbiji predstavljaju znatno niže troškove. Pre dvanaest godina, situacija je bila različita; tada su srpske škole imale najviše školarine u regionu, a najskuplja školarina dostizala je 2.100 evra na Arhitektonskom fakultetu, dok je prosečna plata iznosila 390 evra.
Sredinom decenije, školarine su u prosjeku iznosile oko 1.000 evra, a studenti su morali izdvojiti više od dva prosečna dohotka da bi pokrili troškove. U Sjedinjenim Američkim Državama, samo su umetnici plaćali manje. U zemlji poput Makedonije, prosečna školarina iznosila je 250 evra, koja je bila niža od prosečne plate.
Osim toga, cene studiranja u Evropi znatno variraju. U Austriji je za studente izvan Evropske unije školarina u proseku oko 1.453 evra, dok studenti iz EU uživaju besplatno školovanje. U Francuskoj, domaći studenti plaćaju samo 250 evra godišnje, dok stranci plaćaju 2.770 evra. U Španiji, školarina za osnovne studije iznosi između 750 i 2.100 evra.
Vraćajući se na Srbiju, smanjenje školarina će znatno olakšati financijski teret studentima. Fakultet organizacionih nauka će, umesto 171.000 dinara, sada naplaćivati 85.500 dinara. Ekonomski fakultet će prošlogodišnjih 102.000 dinara smanjiti na 51.000, dok će studenti Biološkog fakulteta plaćati 45.000 dinara umesto prethodnih 90.000. Elektrotehnički fakultet, koji je povećao cenu školarine sa 126.000 na 144.000 dinara, sada će se smanjiti na 72.000 dinara.
Sa prosečnom platom koja sada prelazi 100.000 dinara, studiranje više neće biti financijski teret kao pre 12 godina. Za Fakultet organizacionih nauka biće potreban iznos od 0.85 mesečnih plata za školu, dok će troškovi za Ekonomski i Biološki fakultet iznositi otprilike polovinu prosečne plate.
Takođe, značajno je da minimalna mesečna plata danas premašuje ili je izjednačena sa školarinama na nekim fakultetima, čime se stvara pozitivan trend ka pristupačnijem obrazovanju. U 2012. godini, minimalna plata bila je samo 21.000 dinara, dok su školarine na nekim odsečcima bile 50.000 dinara, što je ukazalo na veliku diskrepanciju koja se sada smanjuje.
Ova promena, kroz smanjenje školarina i povećanje budžeta za visoko obrazovanje, pruža nadu i mogućnosti za buduće studente, omogućavajući mladima da se fokusiraju na obrazovanje bez toliko stresnog finansijskog tereta.
