Apelacioni sud u Hagu smanjio je kaznu zatvora Pjeteru Šalji, pripadniku takozvane OVK, sa 18 na 13 godina. Ova presuda se tiče ratnih zločina nad civilima počinjenih u logoru Kukeš u Albaniji u maju i junu 1999. godine. Šalja je prvobitno osuđen na šest godina zatvora za proizvoljna lišenja slobode. Ipak, kazne za mučenja zatvorenika su mu smanjene sa 16 na 13 godina, a za ubistvo sa 18 na 13 godina, što je dovelo do jedinstvene kazne od 13 godina zatvora.
Šalja ostaje u pritvoru gde se nalazi već četiri godine dok se ne odredi država kojoj će biti prebačen na izdržavanje kazne. Žalbeno veće je odbacilo većinu navoda iz Šaljine žalbe, ali su prihvatili dva ključna koja su doprinela smanjenju kazne. Sudije su navele da je Šalja učestvovao u protivpravnim lišavanjima slobode, mučenju i ubistvu jednog zatvorenika u fabrici metala u Kukešu, koja je bila pretvorena u logor.
Prema rečima sudije, postojala je organizovana praksa hapšenja, držanja i mučenja ljudi koji su se protivili OVK ili su smatrani srpskim špijunima. Šalja je u tom sistemu igrao ključnu ulogu i osobno doprineo lišavanjima slobode. Međutim, za dve od šest osoba na koje se odnosi njegova presuda, sud je konstatovao da su dokazi neprovereni, što je dovelo do delimičnog prihvatanja njegove žalbe.
U presudi se ističe da je devet osoba koje su bile optužene kao špijuni tvrdilo da nisu špijuni, ali im je uskraćena mogućnost da dokažu svoju nevinost. Umesto toga su bile podvrgnute zlostavljanju i nasilju. Šalja je aktivno učestvovao u brutalnom zlostavljanju zatvorenika te doprineo ubistvu jedne osobe, iako ga lično nije ubio.
Naime, zatvoreniku je 4. juna 1999. godine pucano u nogu, a on je umro 5. juna zbog neukazivanja medicinske pomoći i nastavka brutalnog prebijanja. Šalja je bio prisutan i izražavao osećaj namere da ubije zatvorenika, izjavivši „ubićemo te, streljaćemo te“. Ipak, sud je naveo da Šalja nije bio na komandnom položaju, što su smatrali olakšavajućom okolnošću, a to je dovelo do toga da je Prvostepeno veće pogrešno ocenilo situaciju.
Takođe, u presudi se objašnjava da postoji razlika između kazni izrečenih za mučenje i ubistvo u odnosu na kazne za slična dela. Na primer, bivši pripadnik OVK Saljih Mustafa je bio osuđen na 26 godina zatvora, koju su mu bivši sudovi smanjili do 15 godina. S obzirom na te okolnosti, Šaljin slučaj je doveo do ublažavanja kazne.
U skladu sa ovakvim odlukama, postoji zabrinutost da se pravda za žrtve ratnih zločina ne sprovodi jednako prema svima. Žrtve mučenja i zlostavljanja, čije su patnje dokumentovane, ostaju bez pravde, dok se počiniteljima često nameću blaže kazne. Na duži rok, ovakvi presedani mogu uticati na percepciju pravde u regionu i dovesti do narušavanja poverenja u pravosudni sistem.
S obzirom na važnost ovakvih presuda, nastaviće se praćenje slučaja Pjetra Šalje, kao i drugih sličnih slučajeva. Ove presude će možda imati dugoročne posledice i na društvo u celini, a posebno na sposobnost pravosudnog sistema da se obračuna sa ratnim zločinima i zaštiti prava žrtava. Kroz dalje sudske postupke i odgovarajuću pravnu pomoć, žrtve bi konačno mogle dobiti šansu da se bore za pravdu koja im je oduzeta.
