Skandal i otkazivanje projekcije čuvenog filmskog ostvarenja u kinoteci u prestonici Francuske

Film „Poslednji tango u Parizu“ bio je nedavno povučen s repertoara Pariske kinoteke zbog pritiska feminističkih udruženja i dela javnosti koji štiti ženska prava. Razlog za ovu odluku bio je sporna scena u kojoj je glumica Marija Šnajder tvrdila da je silovana, a koju nije odobrila. Film je bio svrstan u pornografsku kategoriju i izazvao oštre kritike Vatikana. Marija Šnajder je preminula 2011. godine, a traumatično iskustvo nije uspela da zaleči. Na festivalu u Kanu prikazan je film „Marija“ o njenim mukama. Francuska kinoteka odlučila je otkazati projekciju filma nakon što je očekivao pritisak i moguće rizike od strane protivnika prikazivanja. Ova odluka izazvala je podeljene reakcije u javnosti. S druge strane, ljubitelji filmske umetnosti stali su u odbranu stvaralaštva, ističući da je važno razgovarati o filmu i njegovom značaju, a ne samo o kontroverznim scenama. Tema seksualnog zlostavljanja u filmskoj industriji postala je aktuelna u poslednjih nekoliko godina, a globalni pokret „Mi Tu“ dobio je na značaju nakon afere s Harvi Vajstainom 2017. godine. Ovo je dovelo do uvođenja „intimnih savetnika“ na filmovima, osoba koje nadgledaju i pružaju podršku pri snimanju škakljivih scena. Pariška kinoteka je već ranije otkazala retrospektivu posvećenu reditelju Žan-Klodu Brisou, osuđenom zbog seksualnog uznemiravanja. Ova polemika dolazi u trenutku kada su reditelji i glumci, kako u Americi tako i u Francuskoj, suočeni s optužbama za seksualne agresije. Sve ovo je dovelo do promene klime u javnosti, u kojoj se stalo u odbranu ženskih prava i zalaže za poštovanje integriteta glumaca na filmskim setovima. I dok su neki pohvalili odluku kinoteke da otkaže projekciju filma, drugi su istakli da je važno sagledati umetničku vrednost dela i razgovarati o njegovom kontekstu. Ova kontroverza otvara mnoga pitanja o granicama umetnosti, slobodi izražavanja i zaštiti integriteta, posebno u svetlu aktuelnih dešavanja u filmskoj industriji. Svaki film nosi sa sobom svoju priču i poruke, a važno je da se razgovara o njima, bez cenzure i predrasuda. Bitno je da se čuje i glas onih koji su pogođeni kontroverznim scenama, ali isto tako i da se razume kontekst i namera autora.