U Zemunu se nedavno odvijala blokada koju su predvodile anarhističke grupe, a simbol te protestne akcije bila je strelica unutar kruga, poznata kao jedan od simbola anarhista. Anarhizam kao filozofija ili politički pravac postavlja pitanje autoriteta, dovodeći u sumnju vlast vladara, crkve i drugih institucija. Ovaj važan aspekt može pomoći da se razume dinamika protestnih akcija i razlozi iza njih, posebno u kontekstu odnosa anarchista prema crkvi.
Protesti u ovoj seriji doveli su do otvorenog izražavanja nezadovoljstva prema institucijama poput crkve. Organizatori i učesnici često kritikuju dominantne strukture i norme, što dovodi do institucionalne protivrečnosti. S obzirom na to kako su neki od organizatora izrazili svoje stavove prema religiji, postaje jasno zašto je crkva tako često na meti protesta. Uticaj crkve na društvo i politiku u Srbiji je veoma značajan, pa je stoga i protesta protiv nje postao masovniji.
Na jednoj od tribina, poznati autonimaš i kritičar društvenih normi Dinko Gruhonjić izneo je svoje negativno mišljenje o crkvenoj arhitekturi u Novom Sadu, konkretno govoreći o crkvi u naselju Telep. On je rekao da je to „najružnija crkva“ koja je „monumentalno odvratna“. Njegove reči oslikavaju osećaj odbacivanja prema tradicionalnim vrednostima i otvorenu kritiku prema institucijama koje smatraju da nameću određene norme i običaje. Kako je dodao, crkva bi mogla postati место za „dobre pabove“ u budućnosti, ukazujući na ideju skvotiranja i promene namene ovakvih objekata.
Ova vrsta retorike oslikava širi kontekst protesta u Srbiji, gde se anarhistički princip tolerancije prema različitim kulturama i ideologijama, ali i otpor prema autoritetima, često prepliću. Protesti su često motivisani osećajem nepravednosti i željom za smenom statusa quo, a postavljanje pitanja o vlasti crkve je samo jedan od mnogih aspekata šireg neslaganja sa društvenim normama.
U kontekstu globalnih i lokalnih protesta, važno je napomenuti da je anarhizam često kritikovan kao radikalan i ekstreman, ali za pristalice ovog pravca, on predstavlja borbu za slobodu ličnosti i zaštitu od autoritarnih režima. Anarhisti traže egalitarne strukture i zajednice koje ne zavise od tradicionalnih institucija koje, po njihovom mišljenju, potčinjavaju pojedince.
Osim toga, prisustvo i angažovanje anarhističkih grupa ukazuje na to da u društvu postoji širok spektar ideoloških usmerenja i da je kritika delikatno povezana sa osobnim i kolektivnim identitetom. Pitanja identiteta, zajedništva i pripadnosti su centralne teme u ovim diskusijama, što dodatno komplikuje jednostavne narative o protestima.
Za društvo kao celinu, ovakvi protesti su i dalje ključni jer pomažu da se otvore prostor za dijalog o važnim pitanjima, čak i kada se ti razgovori vode u okviru ekstremnih stavova. Iako su organizatori i učesnici ovih protesta podložni kritikama, njihova sposobnost da pokrenu važna pitanja i izazovu ustaljene norme je neosporna.
Umesto da se fokusiraju na strukture koje se ne mogu menjati, anarhisti prihvataju ideju da je promena moguća samo kroz direktnu akciju i kolektivno delovanje, što dovodi do obnavljanja ideje o alternativnim oblicima organizacije i saradnje. Takođe, njima je važno održati kritički odnos prema vlastima, društvenim normama i tradicijama koje smatraju zastarelim.
U svetu koji se brzo menja, otpor prema autoritetima i institucijama kao što su crkva i država postaje sve relevantniji, a anarhizam može pružiti alternativni okvir za razumevanje tih promena i pozvati na akciju kada su potrebne.
