Iako se upotreba gotovine smanjuje širom Evrope, više od polovine svih transakcija se još uvek obavlja novčanicama. Međutim, kada se gleda ukupna vrednost transakcija, udeo gotovine pada znatno niže. Prema nedavnim podacima Evropske centralne banke (ECB), samo 52% svih transakcija u evrozoni u 2024. godini izvršeno je gotovinom, ali ovaj procenat se snižava na 39% kada se usredsredimo na vrednost tih transakcija.
Gotovina ostaje najčešće korišćeni način plaćanja u 14 od 20 zemalja evrozone, gde udeo gotovinskih transakcija varira od 22% u Holandiji do 67% na Malti. Južna i Istočna Evropa su posebno sklone gotovini, dok su Severna i Zapadna Evropa više fokusirane na digitalna plaćanja. Na primer, Italija beleži 61% gotovinskih plaćanja, dok je Španija na 57%.
Ukoliko uporedimo razlike između regiona, Severna i Zapadna Evropa prednjače u digitalizaciji plaćanja. Holandija, sa 22% gotovinskih transakcija, i Finska, sa 27%, su među zemljama sa najnižim procentima upotrebe gotovine. U ovom kontekstu, Francuska je jedina od četiri najveće ekonomije EU koja je ispod proseka evrozone, dok je Nemačka nešto iznad, sa 53%.
Kao ilustraciju, portparol Centralne banke Holandije je naglasio kako potrošači u ovoj zemlji preferiraju beskontaktna plaćanja kao bržu i praktičniju alternativu gotovini. Pored toga, trgovci prihvataju i gotovinu i debitne kartice, delimično zbog niskih naknada za trgovce, što podstiče upotrebu digitalnih plaćanja.
Sa aspekta vrednosti plaćanja, udeo gotovine u evrozoni iznosi 39%, varirajući od 17% u Holandiji do 59% u Litvaniji. Države poput Slovačke i Slovenije beleže visoke udelima gotovinskih transakcija, dok su Italija, Portugal, Španija, Irska, Kipar i Grčka u srednjem opsegu zavisnosti od gotovine.
S obzirom da se uskoro očekuje dalji rast digitalnog plaćanja, zanimljivo je primetiti da se u šest zemalja udeo gotovine smanjio ispod 35%: Holandija, Finska, Luksemburg, Nemačka, Francuska i Belgija. U međuvremenu, Litvanija je na vrhu liste sa 59%, dok u susednoj Letoniji gotovina iznosi 36%.
U Nemačkoj se primećuje postupno prihvatanje digitalnih plaćanja, iako su tradicija i kultura potrošnje u državi dosad favorizovale gotovinu. Podaci sugerišu da gotovina ostaje važna u Centralnoj, Istočnoj i Južnoj Evropi, dok se Severna i Zapadna Evropa oslanjaju na digitalna rešenja. ECB je slikovito prikazala kako je gotovina dominantna za manje transakcije, dok se kartice više koriste za iznose iznad 50 evra.
Ispitivanjem koje je sprovedeno među potrošačima, određeni su razlozi zašto se ljudi i dalje oslanjaju na gotovinu. Glavni razlozi uključuju anonimnost gotovine (41%), svesnost o troškovima (35%), i trenutnu realizaciju transakcija (30%). Osim toga, 28% ispitanika navelo je da se gotovina lakše koristi u različitim situacijama, dok je samo 18% smatralo da je gotovina sigurnija.
Starosne grupe takođe igraju ulogu; mlađi kupci, ispod 40 godina, koriste gotovinu za manje od 50% transakcija, dok stariji potrošači, preko 65 godina, koriste gotovinu za 57% svojih plaćanja.
Ove promene u ponašanju potrošača ukazuju na prilagođavanje tržišta novim digitalnim trendovima, ali i dalje potvrđuju značaj gotovine kao načina plaćanja, posebno u određenim regijama Evrope.
