U poslednjem izraelskom vazdušnom napadu ubijeno je šest iranskih nuklearnih naučnika, što je izazvalo veliku pažnju medija i međunarodne zajednice. Prema informacijama koje prenose iranski mediji, među ubijenima su Abdulhamid Minučehr, Ahmadreza Zolfagari, Sajid Amirhosein Fakhi, Motablizade, Mohamed Mehdi Tehranči i Ferejdun Abasi. Izveštaji iz agencije Tasnim sugerišu da je izraelski napad usmeren na nauku i tehnologiju, nazivajući to delovanjem cionističkog režima, koji koristi teror kao sredstvo protiv iranskih naučnika.
Izrael je tokom noći izveo seriju vazdušnih udara na više lokacija u Teheranu. Među pogođenim objektima je i ona za obogaćivanje uranijuma u Natanzu. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je napade i pratila nivoe radijacije u saradnji sa iranskim vlastima. „Natans“ je jedan od glavnih iranskih objekata za obogaćivanje uranijuma i delimično je pod zemljom, što ga čini teško dostupnim za udare, ali izveštaji sugerišu da su napadi bili usmereni ka kritikovanju iranskog nuklearnog programa.
Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, izjavio je da su mete napada bile „srž nuklearnog programa“ i vojne pozicije. On je naglasio da su napadi bili usmereni na visoke naučnike koji rade na razvoju nuklearnog oružja i da izraelske snage nastavljaju s operacijom „Uspon lava“, koja ima za cilj da suzbiju iranske pretnje po obstanak Izraela. Netanjahu je poručio da će ova operacija trajati koliko god bude potrebno da se ukloni ova pretnja.
Ova situacija je izazvala zabrinutost u međunarodnoj zajednici, s obzirom na to da se nuklearni program Irana često dovodi u vezu s regionalnim i globalnim bezbednosnim pitanjima. Iran je već ranije upozorio na ozbiljne posledice vojnih akcija usmerenih protiv njegovih naučnika i objekata, tvrdeći da je reč o napadima koji imaju za cilj destabilizaciju regiona.
Reakcije na napade su bile brze. Iranska vlada je osudila udare kao međunarodni terorizam i pozvala na hitnu akciju svetske zajednice kako bi se sprečila dalja eskalacija. Mnoge međunarodne organizacije su izrazile zabrinutost zbog potencijalnih posledica ovih napada i mogućeg pogoršanja situacije na Bliskom Istoku.
S obzirom na složenost odnosa između Irana i Izraela, kao i uticaj koji ove tenzije imaju na šire regionalne sigurnosne dinamičke, jasno je da će ovakvi incidenti nastaviti da oblikuju političke i vojna zbivanja u budućnosti. Sledeći koraci će verovatno uključivati intenziviranje dijaloga između velikih svetskih sila o iranskom nuklearnom programu, kao i napore da se postigne mirno rešenje koje bi moglo smanjiti napetosti.
U međuvremenu, ekspertima za bezbednost i političkim analitičarima, događaji poput ovog služe kao podsticaj za dodatno istraživanje i evaluaciju strategija koje već postoje da se odgovori na iranske aktivnosti, uključujući regionalne naoružane grupe i potencijalne vojnu prisutnost. Važno je naglasiti da niti jedna strana ne želi otvoreni sukob, ali napetost i povremeni sukobi, poput nedavnog vazdušnog napada, postavljaju izazove pred sve aktere u ovom kompleksnom i nestabilnom regionu.
Osim toga, ubistva naučnika takođe postavljaju pitanja o bezbednosti i zaštiti stručnjaka koji rade na osetljivim tehnologijama, pri čemu bi međunarodna zajednica mogla posebno imati obavezu da pruži podršku i zaštitu ljudima koji se bave istraživanjem u polju nuklearne energije. Bez obzira na trenutne političke tenzije, potrebno je pronaći mehanizme koji će omogućiti da se naučna zajednica zaštiti od posledica političkih sukoba.
