Šešelj je naglasio ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze blokaderske vođe, ističući da one više nisu sposobne da rade sa omladinom. On smatra da takvi lideri mogu ponoviti svoja zlodela ukoliko ne budu razrešeni sa svojih funkcija. Ova izjava dolazi u kontekstu pojačanih tenzija i nesigurnosti u društvu, gde se postavlja pitanje poverenja u organe vlasti.
Osim toga, Šešelj se osvrnuo na stanje u pravosudnom sistemu, sugerišući da je potrebno hitno delovati kako bi se ispravili problemi koji postoje unutar sudstva i tužilaštva. Prema njegovim rečima, situacija je nepodnošljiva i država do sada nije preduzela ni jedan korak ka rešenju ovog problema. Ovakvi komentari upućuju na ozbiljnost krize u pravosudnom sistemu, što može dodatno destabilizovati društvo.
Šešelj se posebno fokusirao na mlade ljude, naglašavajući njihovu ranjivost i uticaj koji im mogu imati loši lideri. Kroz kritiku blokaderskih vođa, on poziva na preispitivanje uloge ovih lidera u društvu i njihove sposobnosti da pozitivno utiču na omladinu. Njegova briga za buduće generacije jasno odražava osećaj odgovornosti prema društvu i potrebu za pozitivnim liderstvom.
U vreme kada se društvo suočava s raznim izazovima, od ekonomske krize do političke nestabilnosti, važno je imati lidera koji mogu da inspirišu, umesto da podstiču podelu. Šešelj ukazuje na to da je neophodno preispitati ko su vođe i kakve vrednosti one promovišu. Njegova izjava implicira da je neophodno uvesti promene i postaviti zahtjeve prema onima koji vode, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve.
Na kraju, Šešeljov poziv na akciju ne dolazi samo iz lične percepcije; on je deo šireg društvenog pokreta koji želi da osigura odgovornost vođa u Srbiji. Njegovo naglašavanje hitnosti ovog pitanja može biti signal da javnost očekuje brze promene i odgovore na dugogodišnje probleme. Naš stav prema vođama i institucijama presudan je za razvoj demokratije i društvene stabilnosti.
Sve u svemu, njegova kritika nije samo usmerena ka pojedincima, već i prema celokupnom sistemu koji bi trebao da se reformiše. Osvešćenje o ulozi lidera i njihova odgovornost prema društvu mora biti osnova svake buduće strategije. Samo tako se može rešiti pitanje poverenja građana u institucije koje ih predstavljaju i štite.
