Evroliga je nedavno objavila novi finansijski plan koji će stupiti na snagu tokom sezone 2025/26, u kojem su definisana pravila o limitima potrošnje na plate igrača. Ključni deo ovog plana je ALDCR (Average Licensed Clubs Defined Revenues), koji predstavlja prosečne prihode klubova sa A licencom, kao što su Barselona, Real Madrid, i Fenerbahče, tokom prethodne tri sezone. Na osnovu ovog proseka, određivaće se koliko će svaki klub moći da troši na neto plate svojih igrača pre oporezivanja.
Prema planu, ALDCR za predstojeću sezonu postavljen je na 19.489.944 evra, što je iznos koji će svi klubovi morati da uzmu u obzir prilikom planiranja svojih budžeta. Evroliga je odredila da klubovi mogu potrošiti 40% od ovog iznosa, što iznosi 7.795.977 evra. Umesto toga, suma je zaokružena na 8.000.000 evra za sezonu 2025/26, što se naziva Bazični nivo plate (Base Remuneration Level, BRL).
U ovu sumu se ne računaju određene kategorije igrača. Na primer, dvojica najplaćenijih igrača (Anchor Players), kao i igrači mlađi od 23 godine, igrači sa povredama koji su odsustvovali najmanje dva meseca, te igrači koji su proveli najmanje tri godine u klubu (Extended Tenure Players), koji će imati svoja specifična pravila. Shodno tome, njihova plata neće biti uvrštena u osnovni limit potrošnje.
Evroliga takođe uvodi određene iznimke za igrače koji se kvalifikuju za „Medium Range-Exception“. Ovi igrači će imati mogućnost da zarađuju između 7% i 8% od BRL-a, što se kreće oko 600.000 evra, i mogu potpisati ugovor na jedan ili maksimalno dva godina, ali isključivo sa klubovima koji nisu prekoračili BRL.
Jedan od značajnih elemenata ovog novog sistema je i „porez na luksuz“. Ova evropska verzija poreza nije previše isplativa, jer se svaki evro viška na Bazični nivo plata kazni sa dodatnim iznosima. U zavisnosti od toga koliko se prekorači limit, timovi će plaćati dodatne troškove, čime se pokušava regulisati potrošnja i osigurati pravila fer igre.
Klubovi u Evroligi će imati mogućnost da potroše predviđenih 7.795.977 evra na neto plate, ali će uz to moći dodati i iznose za najplaćenije igrače, U23 igrače, kao i za one koji spadaju u „medium range“ grupu. Minimalni Bazični nivo plate je postavljen na 5.846.983 evra, što predstavlja 30% od ALDCR-a i obavezuje sve klubove sa A licencom na minimalnu ulaganje.
Klubovi koji su u Evroligu došli putem vajld-karti, kao što su Crvena zvezda i Partizan, moći će smanjiti ovu sumu za 24%, dovodeći iznos na 4.677.587 evra. Oni koji dođu iz Evrokupa, biće još niže – na 4.092.888 evra.
Od sezone 2027/2028, planira se uvođenje „Visokog nivoa plate“ (High Renumeration Level, HRL), koji će biti postavljen na 60% od ALDCR-a i uključivaće plate dve najveće zvezde tima. Iako se tvrdi da u HRL nivou neće biti ograničenja, uvodi se koncept „Competitive Balance Compensation“ (CBC), gde će timovi koji prekorače limite plaćati dodatne takse, a taj novac će biti raspoređen na timove koji poštuju postavljene finansijske smernice.
Sve ove promene imaju za cilj obezbeđivanje fer takmičenja i smanjenje razlika među timovima, što očekuju i sami čelnici Evrolige. Uvođenjem ovih pravila, Evroliga pokušava da stvori stabilniji i pravedniji sistem koji će podržati ambicije svih klubova, ali i očuvati integritet takmičenja.
