Kompanija Šejn (Shein), poznata po brzoj modi, nedavno je pokrenula internu istragu nakon što se na njenoj veb stranici pojavila slika Luiđija Manđonea, koji je optužen za ubistvo direktora kompanije „UnitedHealthcare“ Brajana Tompsona u Njujorku prošle godine. Slika je ubrzo uklonjena, ali je izazvala veliku pažnju i brojna spekulacije.
Na kontroverznoj fotografiji, Manđone nosi belu majicu kratkih rukava, a proizvod koji je reklamiran mogao je da se kupi po ceni manjoj od 10 dolara. Portparol kompanije Šejn izjavio je za BBC da je slika potekla od eksternog dobavljača, te da je uklonjena čim su otkrili njeno prisustvo na platformi.
„Imamo stroge standarde za sve proizvode na našoj platformi. Sprovodimo detaljnu istragu, unapređujemo procese nadzora i preduzećemo odgovarajuće mere prema dobavljaču, u skladu s našim pravilima,“ navodi se u zvaničnom saopštenju.
Društvene mreže su eksplodirale od spekulacija o tome da li je slika generisana veštačkom inteligencijom. Prema nekim izvorima, tehnologija prepoznavanja lica koju koristi Amazon registrovala je 99,9% sličnosti između sporne slike i prave fotografije Manđonea. Stručnjak za generativnu veštačku inteligenciju, Henri Ajder, izjavio je da „slika ima nisku rezoluciju, ali postoje indikatori da bi mogla biti generisana ili izmenjena pomoću AI tehnologije“. Ove tvrdnje dodatno komplikuju situaciju i postavljaju pitanja o bezbednosti i kontroli sadržaja na platformi.
Slučaj Luiđija Manđonea dobio je još više pažnje kada je 2022. godine ubijen Brajan Tompson. Manđone se u aprilu izjasnio da nije kriv po svim tačkama federalne optužnice za ubistvo. Uhapšen je u decembru, a ako bude proglašen krivim, tužioci se nadaju da će zatražiti smrtnu kaznu.
Ova situacija ukazuje na širi problem u vezi sa etikom i odgovornošću mode i tehnologije. Brendovi kao što je Šejn često se suočavaju sa kritikama o transparentnosti svojih lanca snabdevanja i načinu na koji upravljaju svojim marketinškim kampanjama. Kritičari tvrde da brza moda promoviše nekontrolisanu potrošnju i neodržive prakse, dok istovremeno predstavlja izazove u vezi sa radom i pravima zaposlenih.
Osim toga, ubrzani razvoj veštačke inteligencije postavlja dodatna pitanja o verodostojnosti sadržaja koji se deli na internetu. Pitanja o autentičnosti slika i informacija sve više uzimaju maha, jer potrošači postaju sve svesniji manipulacija koje mogu uticati na njihovu kupovinu i percepciju brenda.
U ovom slučaju, komična ironija je da je brend koji se stalno bavi pitanjima mode i stila, sada u centru pažnje zbog moguće zloupotrebe slike i potencijalne povezanosti sa kriminalom. Sa rastućim interesovanjem za održivu i etičku modu, mnogi se pitaju kako će ovakvi incidenti uticati na reputaciju brenda i kupovnu moć potrošača.
Stručnjaci za komunikacije sugerišu da Šejn može iskoristiti ovu priliku da poboljša svoje procese i prikaže transparentnost u vezi sa načinom na koji procenjuju svoje dobavljače, kao i da uspostavi proaktivnije mere kontrole sadržaja koji se pojavljuje na njihovoj platformi.
Na kraju, budućnost brenda Šejn zavisiće od njegove sposobnosti da se nosi sa izazovima i promeni pristup prema odgovornosti u digitalnom svetu. U globalizovanom tržištu brze mode, reputacija je sve, i kompanije moraju biti svesne kako njihovi odluci i strategije oblikuju ne samo tržišne trendove, već i društvena očekivanja.
