Američke naftne kompanije suočavaju se sa ozbiljnim izazovima, što je rezultiralo smanjenjem bušenja i zatvaranjem platformi. Ovo se dešava usled Trampovih tarifa koje povećavaju troškove, dok pad cena sirove nafte umanjuje profitabilnost. Rukovodioci iz industrije upozoravaju da je decenijska era eksploatacije škriljaca na zalasku.
Odluke OPEK+ da poveća proizvodnju nafte dodatno su pogoršale situaciju. Strah od novog rata cena uzrokovao je smanjenje prognoza proizvodnje. Klej Gaspar, CEO kompanije „Devon Enerdži“, ističe da su sve opcije na stolu dok se suočavaju sa težim okruženjem.
Prema podacima „Es end Pi globala“, očekuje se da će proizvodnja nafte u SAD-u opasti za 1,1% na 13,3 miliona barela dnevno sledeće godine. Ovaj pad, uzrokovan strahovima od prekomerne ponude, označava prvi godišnji smanjenje u poslednjoj deceniji, osim pandemije 2020. godine.
Ovo bi značilo kraj značajne ekspanzije američke energetske industrije, uzrokovane revolucijom škriljaca koja je omogućila veće količine jeftine nafte i gasa. Ova ekspanzija bila je ključna za rast BDP-a, tržišta rada i poboljšanje trgovinskog bilansa. Takođe je smanjila zavisnost SAD-a od stranih dobavljača, omogućavajući Beloj kući da nametne sankcije zemljama poput Irana i Rusije.
Tramp je ranije obećao povećanje proizvodnje kako bi osigurao energetsku dominaciju SAD-a. Ipak, proizvodnja koja je dostigla rekordne visine pod njegovim prethodnikom Džoom Bajdenom, može dodatno da opadne ako se trend smanjenja cena nastavi.
Skot Šefild, bivši šef „Pajonir Nečural Risorses“, predviđa da bi, ukoliko cena sirove nafte padne ispod 50 dolara po barelu, SAD mogla izgubiti do 300.000 barela dnevno, što je više od ukupne proizvodnje nekih manjih članica OPEK-a. Saudijska Arabija, koja je povećala proizvodnju, predstavlja direktnu pretnju američkim proizvođačima na globalnom tržištu. Šefild procenjuje da će Rijad verovatno povratiti svoj tržišni udeo u narednih pet godina.
Aktivnost u domaćem bušenju nafte takođe se smanjuje. Broj naftnih platformi u SAD-u pao je na 553, što je deset manje od prethodne nedelje i 26 manje nego prethodne godine, prema podacima „Bejker Hjuz“.
Stručnjaci ukazuju da bi pad proizvodnje mogao izazvati dalekosežne posledice po američku ekonomiju. Smanjenje eksploatacije škriljaca ne samo da bi pokrenulo talas bankrota među proizvođačima, već bi moglo dovesti i do rasta cena energije, budući da bi ponuda nafte i gasa postala oskudnija.
S obzirom na trenutne globalne tenzije i smanjenje potražnje za naftom, situacija u industriji će zahtevati prilagođavanje i inovacije kako bi se premostile prepreke. U narednim mesecima, ključni izazov biće kako balansirati troškove proizvodnje sa potrebama tržišta.
Investitori prate ovaj trend sa zabrinutošću, a sve oči su uprte ka OPEK-u i njegovim odlukama koje će oblikovati tržište u narednom periodu. Dok se svet suočava sa energetskim izazovima, opstanak američke naftne industrije zavisiće od sposobnosti da se prilagodi novim ekonomskim uslovima.
U ovom složenom okruženju, može se očekivati da će se raspodela globalnog tržišta nafte promeniti, a američke kompanije će morati da se bore za opstanak u borbi za tržišni udeo. Ove promene ne utiču samo na ekonomiju SAD, već i na globalne energetske tokove i kako će svet odgovarati na promene u ponudi i potražnji.
