Francuski predsednik Emanuel Makron je najavio da je Francuska spremna da organizuje zajedničke vojne vežbe sa Danskom kako bi ojačala bezbednost Grenlanda. Tokom svoje posete grenlandskoj prestonici Nuku, Makron je upozorio da trenutna situacija na Grenlandu šalje „jasan signal za uzbunu“ svim Evropskim zemljama. Njegovi komentari dolaze u trenutku kada se ostrvo suočava sa sve većim interesovanjem globalnih sila, a Makron je naglasio potrebu za kolektivnim naporima u očuvanju teritorijalne integriteta Grenlanda.
Tokom svog obraćanja, Makron je istakao da Evropska unija smatra da ostrvo „ne može biti prodato niti uzeto“, ali da se suočava sa „predatorskim ambicijama“. Ove reči se odnose na sve veću geopolitičku napetost oko područja bogatih prirodnim resursima, što su mnogi analitičari prepoznali kao potencijalni izvor sukoba.
Francuski predsednik je posebno osudio predlog bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o aneksiji Grenlanda, nazivajući ga „ludim“. U tom kontekstu, Makron je najavio planove da razgovara o toj temi sa aktuelnim predsednikom SAD na predstojećem Samitu G7, zakazanom za 16. jun. Ova poseta se smatra značajnom kao prva poseta lidera jedne EU zemlje Grenlandu nakon što je Tramp izjavio da bi ostrvo trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država.
Makron je stigao na Grenland na poziv grenlandskog premijera Jensa-Frederika Nilsena, što govori o važnosti koju ova poseta ima za lokalnu politiku i međunarodne odnose. Tramp je prvobitno izrazio želju za kupovinom Grenlanda tokom svog prvog mandata, procenjujući njegovu vrednost na 600 miliona dolara. Kasnije, u januaru ove godine, Tramp je ponovo izrazio želju da preda ostrvo SAD kako bi zaštitio nacionalnu bezbednost i odbranio „slobodan svet“ od uticaja Kine i Rusije.
U kontekstu vojnog prisustva, američka baza Pitufik na Grenlandu predstavlja ključni deo američkog vojnog sistema, sa 200 vojnika i lovcima F-35 koje biraju za strateške vojne operacije. Ova baza se smatra vitalnom za rano upozoravanje na balističke pretnje i omogućava najbržu vezu između Evrope i Severne Amerike.
Izvori iz Bloomberg-a navode da je Tramp bio zainteresovan za Grenland zbog njegovih velikih prirodnih resursa, uključujući rezerve zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala. Ovi resursi su od presudne važnosti za savremenu proizvodnju elektronike i vojne opreme, što dodatno pojačava geopolitičke tenzije oko ovog arktičkog područja.
Na osnovu ovih događaja, očigledno je da se geopolitička situacija na Grenlandu komplikuje usled globalnih interesa. Kako se svet suočava sa izazovima prirodnih resursa, bezbednosti i političkih ambicija, jasna je potreba za saradnjom između evropskih zemalja i njihovih saveznika. Vojska, diplomatija, a i ekonomski interesi igraju sve važniju ulogu u oblikovanju budućnosti Grenlanda, čime se stvara složena slika geopolitike ovog strateški važnog ostrva.
U svetlu ovih izjava i događaja, jasno je da se pitanje Grenlanda ne može posmatrati samo kao regionalni problem, već kao deo šireg globalnog geopolitičkog okvira, koji zahteva proaktivne reakcije i strategije kako bi se očuvala stabilnost i mir u ovom dinamičnom okruženju. Makronova spremnost na vojnu podršku i saradnju sa Danskom može biti ključni faktor u ovoj borbi za očuvanje suvereniteta i sigurnosti Grenlanda u svetlu sve većih pritisaka globalnih sila.
