Između dva svetska rata, grad Novi Sad je bio poznat po bogatom noćnom životu, sa javnim kućama u centru grada i brojnim aferama koje su pratile ova mesta. Zoran Knežev, hroničar i sakupljač zanimljivih priča iz prošlosti Novog Sada, otkriva neke od interesantnih detalja iz tog perioda.
Knežev opisuje kako su postojali noćni lokali „u podzemlju“ gde se moglo naći različite stvari, od lošeg vina po visokim cenama do dobre crne kafe i izgorelih ražnjića. Iako nije bio kao Pariz ili San Francisko, Novi Sad je imao svoje specifične delove „podzemlja“ poput Ostrva ljubavi, „Šangaja“ i drugih lokacija.
Jedno od zanimljivih mesta tog vremena bila je Milka Ofnerka, „muška“ javna kuća gde su odlazile žene sa iskustvom i nudisti po profesiji. Svake godine bi se otkrivala bar jedna „ljubavnička“ afera, kao što je slučaj sa maloletnim devojčicama ili suprugom šefa novosadske policije uhvaćenom u kupleraju.
Šljukina ulica, poznata i kao kuplerajski sokak, bila je omiljeno mesto ljubitelja noćnog života gde su mogle uživati u čarima dama sumnjivog morala. Pored ove ulice, bile su poznate i druge javne kuće u Dunavskoj ulici, poput „Kod bele ruže“, „Kod crne četke“, „Kod zlatne devojke“, „Kod sedam Švaba“, „Mali Pariz“ i „Balkan“. Novi Sad je bio jedini grad na ovim prostorima koji je imao mušku javnu kuću, i to samo dve godine.
U vreme Austrougarske monarhije i nastavkom u Kraljevini SHS, javne kuće i prostitucija su bile prisutne, a danas se ovi prostori pominju u sličnom kontekstu kao i lokacije u Beogradu. Policiji i Magistratu je odgovaralo da javne kuće budu blizu centra grada radi lakšeg pristupa posetiocima, bilo peške ili fijakerom.
Knežev ističe da je Novi Sad bio živopisan i intrigantan grad između dva rata, sa raznolikim noćnim životom koji je privlačio različite ljude sa svojim „podzemljem“ i aferama. Iako takvi događaji ne bi bili prihvatljivi u današnjem društvu, oni su deo istorije grada i svedoče o njegovim burnim vremenima.
Poslednje vesti
Pesma “Nišlijski kalfa” zna gotovo svaki Nišlija. Sudbina čuvenog zlatara Alekse opevana je i u pesmi koja se i danas čuje po kafanama Južne Srbije.
