Profesor ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić danas je za medije izneo svoje mišljenje o trenutnoj situaciji sa uvozom ruskog gasa i sankcijama koje se odnose na Naftnu industriju Srbije. On je naglasio da je problem sa uvozom gasa znatno složeniji nego što se na prvi pogled čini, te da će se posledice ovih izazova odraziti na celu ekonomiju zemlje.
Savić je istakao da sankcije koje su uvedene ruskoj ekonomiji, kao rezultat sukoba u Ukrajini, imaju direktan uticaj na snabdevanje energijom u Evropi, uključujući i Srbiju. Uvoz ruskog gasa čini jedan od osnovnih stubova energetskog sistema Srbije, pa bi poteškoće u ovom segmentu mogle izazvati ozbiljne posledice na energetskoj stabilnosti zemlje. Pored toga, profesor je naglasio da se Srbija nalazi u složenoj poziciji zbog zavisnosti od ruskih energenata, a i zbog nedovoljno diversifikovanih izvora snabdevanja.
On je ukazao na to da će u slučaju eventualnog smanjenja uvoza gasa iz Rusije, Srbija morati brže da potraži alternativne izvore snabdevanja. Savić smatra da je ključno da država razmotri strategiju diverzifikacije izvora energenata kako bi smanjila rizik i zavisnost od jednog jedinog dobavljača. To uključuje jačanje odnosa s drugim proizvođačima gasa ili razvijanje vlastitih kapaciteta za proizvodnju energenata iz obnovljivih izvora.
S obzirom na trenutne deonice na tržištu, profesor Savić je upozorio da će se povećati pritisak na cene energenata, što će dodatno opteretiti privredu. Ujedno, i domaćinstva će biti pogođena, jer će cene grejanja i drugih energenata verovatno rasti. Na taj način, izazovi vezani za energente odražavaju se ne samo na industrijske kapacitete već i na životni standard građana.
U vezi sa problemima koje će imati rafinerija u Pančevu zbog američkih sankcija, Savić je istakao da je to, iako važno, ipak drugačiji problem jer se tiče samo jedne kompanije i njenog poslovanja. Ukupni efekti sankcija na Naftnu industriju Srbije neće biti toliko dramatični kao potencijalne posledice gubitka ruskog gasa.
Prema Savićevim rečima, ključno je da vlada razvije jasne mere i strategije kako bi se odgovorilo na te izazove. On preporučuje da se poveća saradnja sa međunarodnim donatorima i organizacijama kako bi se pronašli resursi i rešenja koja će omogućiti Srbiji da se suoči sa trenutnim izazovima i osigura buduću energetsku stabilnost.
Profesor je dodao da bi bilo važno analizirati i mogućnosti uvoza tečnih gasa iz drugih zemalja, kao i korišćenje obnovljivih izvora kao dugoročno rešenje. Time bi se Srbija postavila kao zemlja koja aktivno radi na svojoj energetskoj nezavisnosti, što bi ujedno doprinelo i jačanju ekonomske stabilnosti.
Sve u svemu, situacija je kompleksna i zahteva hitnu i sveobuhvatnu reakciju, ne samo na nivou vlade, već i kod svih relevantnih aktera u društvu. Savić je zaključio da je bogatstvo i raznolikost izvora energenata ključno za budućnost Srbije, posebno u svetlu globalnih promena i tržišnih događaja.
U svetlu navedenog, važno je raditi na diversifikaciji snabdevanja energijom i jačanju domaćih kapaciteta kako bi se odgovorilo na promene i pretnje koje dolaze iz međunarodnog okruženja. Ovo će pomoći Srbiji da ostane stabilna i konkurentna na tržištu, uz očuvanje radnih mesta i poboljšanje životnog standarda svojih građana. Skaliranje energetske proizvodnje, uz uvođenje savremenih tehnologija, može biti ključno za budući razvoj i prosperitet.
