U Beogradu su se pojavile brojne kritike povodom nove deklaracije koju su potpisali Hrvatska, Albanija i Kosovo. Ova deklaracija ima za cilj jačanje trilateralne saradnje između ovih zemalja, naglašavajući važnost zajedničkog odgovora na bezbednosne izazove i rizike koji ugrožavaju regionalnu stabilnost. Iako je deklaracija dočekana sa ovacijama u Prištini, u Beogradu je izazvala zabrinutost i traženje hitnih objašnjenja.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zatražilo je od Tirane i Zagreba hitan odgovor o stvarnim namerama i krajnjim ciljevima tog vojnog saveza, ističući da Srbija neće dozvoliti bilo kakve akcije koje bi mogle ugroziti njen teritorijalni integritet i bezbednost građana. Pitanje koje se postavlja je uključivanje Kosova u ovaj savez, s obzirom na to da Srbija ne priznaje njegovu nezavisnost i smatra ga bezbednosnom pretnjom.
Reakcija iz Prištine nije izostala; prištinsko ministarstvo je optužilo Srbiju da krši Briselski sporazum, koji stipulira da Srbija neće ometati međunarodne odnose Kosova. Ova situacija ukazuje na napetosti koje i dalje postoje u odnosima između Srbije i Kosova, koje se prenose na širu region.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić najavio je mogućnost proširenja ovog saveza na Bugarsku u budućnosti. Zagreb je naglasio da je došlo vreme kada ne traži od Beograda dozvolu za svoje akcije. Hrvatska i Albanija su članice NATO-a, dok Srbija nije, što može biti jedan od razloga za ovakav razvoj događaja. Milovan Pisari, istoričar, ukazuje na to da je problematično što Kosovo nije priznato od strane mnogih država, što stvara komplikacije u ovom kontekstu.
Pisari takođe napominje da je osnovni uzrok ovakvih saveza nezavršena istorija regiona i perverzni mit o homogenosti nacije. Prema njegovim rečima, ovo ne predstavlja pravi vojni savez već trilateralni memorandum koji će možda postati značajan ukoliko se pojavi potreba za saradnjom.
Analitičari podsećaju da su slični savezi nekada postojali na Balkanu, ali su se i tada fokusirali na pretnje spolja. Danas su pretnje promenile oblik, a umesto teritorijalnih pretenzija, sada postoje drugi, poput uticaja velikih sila. To može uključivati i Rusiju, Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, a sporazum predstavlja odgovor na potencijalne izazove. Pisari dodaje da bi ovakva zajednica mogla biti spremna da se odbrani od potencijalnih pretnji.
S obzirom na situaciju, Srbija je najavila formiranje saveza sa Mađarskom, s tim da su Aleksandar Vučić i Viktor Orban navodno već započeli razgovore o ovoj saradnji. Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike ističe da je važno da Srbija unapredi saradnju sa zemljama koje mogu pozitivno uticati na rešavanje regionalnih pitanja, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama.
U svakom slučaju, formiranje bilo kakvih vojnih ili bezbednosnih saveza na Balkanu ukazuje na složenu situaciju u regionu, gde se geopolitika stalno menja. Dok su neki fokusirani na vlastitu bezbednost i saradnju, drugi ostaju skeptični prema namerama i realnosti ovih sporazuma. U svetlu ovih događaja, budućnost regionalne saradnje ostaje neizvesna, a Srbija i dalje igra ključnu ulogu u oblikovanju odnosa u ovom delu Evrope. Kako će se situacija odvijati, zavisiće od dalje diplomacije, kao i od sposobnosti lidera da pronađu zajednički jezik i rešenja koja će doprineti stabilnosti i miru u regionu.
