Na Kopaonik biznis forumu, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da bi formiranje Saveta za jedinstveno tržište Zapadnog Balkana značajno unapredilo regionalnu saradnju i omogućilo brži ekonomski razvoj svih zemalja u regionu. Čadež je istakao da ova inicijativa može omogućiti priliku za brži pristup tržištu Evropske unije, ukoliko postoji politička volja kako unutar regiona, tako i u Briselu.
Na panelu posvećenom održivoj regionalnoj saradnji, Čadež je naglasio da trenutni problemi u saradnji među zemljama Zapadnog Balkana imaju političko-administrativni karakter. Prema njegovim rečima, za prevazilaženje ovih problema neophodno je da postoji zajednička volja među državama regiona, ali i podrška EU.
Čadež je predložio da Savet formiraju same države regiona, i da ovaj Savet bude zadužen za predlaganje sporazuma koji bi se zatim brzo usvojili u skupštinama svake zemlje. Očekuje se da bi ovo omogućilo bržu i efikasniju implementaciju sporazuma i pružilo jasnu strategiju za naredne dve godine, čime bi Zapadni Balkan mogao da se uključi na jedinstveno tržište EU pre sticanja punopravnog članstva.
Govoreći o trenutnoj ekonomskoj saradnji u regionu, Čadež je istakao da je, i pored izazova, saradnja pokazala pozitivnu dinamiku. To se posebno ogleda u kraćem vremenu čekanja kamiona na granicama, priznavanju fitosanitarnih sertifikata kao i olakšanju procesa izdavanja radnih dozvola kroz inicijative poput “Otvorenog Balkana“.
Prema njegovim rečima, razmena trgovine sa zemljama Zapadnog Balkana u poslednjih deset godina je tri puta uvećana. Sa Albanijom, na primer, zabeležen je rast od 83% od 2019. godine, dok je uvoz iz Severne Makedonije porastao za 93% u istom periodu. Ove brojke pokazuju da postoji velika zainteresovanost privrede, ali naglašava potrebu za postojanjem zajedničke strukture sa jasno definisanim ciljevima.
U martu je pokrenuto zajedničko tržište rada za Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, a do sada je odobreno 11 hiljada zajedničkih radnih dozvola. Čadež je primetio da, s obzirom na to da u ovim zemljama nema velike nezaposlenosti, uglavnom dolazi do zapošljavanja sezonskih radnika. On smatra da bi jedinstveno tržište omogućilo ravnopravan tretman radnika.
Fatmir Bitići, poslanik u Skupštini Severne Makedonije, izneo je stav da postoji razlika između aspiracija i stvarnosti kada je u pitanju regionalna saradnja. On je ukazao na ostvarene pomake kroz sporazume kao što je CEFTE, ali i inicijativu “Otvoreni Balkan“, koja olakšava kretanje radnika preko granica. Ipak, kako je naveo, postoje izazovi u primeni ovih sporazuma, s obzirom na to da mnogi od njih postoje samo na papiru.
Bitići je istakao da su ksenofobija i nepoverenje među narodima regiona važni faktori koji sputavaju saradnju. Kada se govori o formiranju kohezivnog privrednog bloka, on smatra da je neophodno iskoristiti prilike koje se nude i prevazići probleme vezane za nacionalni identitet, jer u suprotnom region može da stagnira.
Damjan Sorel, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke, takođe je pomenuo izazove regionalne saradnje. EIB pokušava da finansira prekogranične projekte, verujući da će sve države kandidati za članstvo u EU uskoro postati članice. On je istakao potrebu za podrškom velikim infrastrukturnim projektima i privatnom sektoru, kako bi se obezbedio održiv rast u regionu.
U završnici, može se reći da bez političke volje i zajedničkog delovanja, zapadnobalkanske zemlje neće moći da iskoriste sve potencijale koje njihov region nudi. Fokus na regionalnu saradnju, uz redukovanje prepreka, mogao bi doneti značajnu korist svim ekonomijama na ovom prostoru.
