Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu oglasio se saopštenjem u vezi sa predlogom izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Nakon što su 13. februara 2025. godine uputili svoje Zaključke Ministarstvu prosvete, kao i Nacrt izmena i dopuna ovog zakona iz decembra 2024. godine, dopunjenog u februaru 2025. godine, predstavnici univerziteta su početkom marta učestvovali na niz sastanaka sa predstavnicima nadležnih ministarstava i drugih državnih univerziteta.
Ovaj proces je zahtevao intenzivnu komunikaciju i saradnju između različitih institucija, s ciljem da se obezbedi efikasnija primena predloženih izmena. Tokom sastanaka, koji su se održavali 18., 19. i 20. februara, prikazani su ključni aspekti Zakona koji su od posebnog značaja za unapređenje sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Sve to rezultiralo je konačnom usaglašenom verzijom Nacrta, koja je potom upućena u dalju proceduru usvajanja.
U saopštenju Proširenog rektorskog kolegijuma naglašava se da je predloženi tekst izmena i dopuna Zakona suštinski u skladu sa principima definisanim u prethodnim Zaključcima. Time je potvrđena usklađenost između zahteva studenata i višegodišnjih potreba same institucije. Ova situacija se može smatrati velikim korakom napred u poboljšanju institucionalnog okvira za funkcionisanje i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji.
Univerzitet u Beogradu je izrazio zadovoljstvo što su njegovi zahtevi i preporuke prepoznati i uvršteni u konačni tekst, što ukazuje na proaktivan pristup resornog ministarstva i države prema problemima sa kojima se susreću visokoškolske institucije. Ovo obezbeđuje ne samo bolju podršku studentima, već i jasno usmerenje ka unapređenju kvaliteta obrazovanja i istraživanja.
Reforme u sistemu visokog obrazovanja su od suštinske važnosti za razvoj države i njenu konkurentnost na međunarodnom nivou. U ovom kontekstu, predložene izmene zakona trebale bi da doprinesu povećanju transparentnosti u radu institucija, unapređenju saradnje između akademske zajednice i industrije, kao i promociji inovacija unutar obrazovnog sistema.
Pored toga, ovim izmenama se očekuje i jačanje autonomije univerziteta, što može doprineti efikasnijem upravljanju resursima i bržem prilagođavanju savremenim trendovima u obrazovanju. Samo kroz takav pristup, kao i kroz angažovanje svih relevantnih aktera, moguće je stvoriti obrazovni sistem koji će zadovoljiti potrebe kako studenata, tako i tržišta rada.
Nakon održanih sastanaka, predstavnici Univerziteta u Beogradu su izrazili nadu da će se ovaj trend nastaviti i da će se u budućnosti slične inicijative i predlozi šire diskutovati unutar svih nivoa vlasti. Obrazovanje je ključni faktor u svim sferama društvenog razvoja, te je neophodno njegovati dijalog između univerziteta i državnih institucija, a ovakvi događaji predstavljaju korak ka ostvarivanju tog cilja.
Uz sve navedeno, može se zaključiti da su trenutne reforme deo šireg strateškog plana koji ima za cilj stvaranje efikasnijeg, pravednijeg i kvalitetnijeg obrazovnog sistema. Prošireni rektorski kolegijum je svojim angažovanjem pokazao da je spreman da se bori za unapređenje statusa univerziteta i interesa studenata, što je od velikog značaja za budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. Dodatno, obezbeđivanje bolje pozicije visokog obrazovanja u društvu može doprineti jačanju društvene svesti o važnosti obrazovanja kao temelja za razvoj pojedinca i društva kao celine.
