Sramna odluka privremenih institucija u Prištini da mi, kao ministru zdravlja Vlade Republike Srbije, ne dozvole da posetim Kosovo i Metohiju, izazvala je osude iz Beograda. Ova zabrana dolazi usred pogoršanja zdravstvene situacije na Kosovu, gde srpski zdravstveni radnici nastoje da pruže podršku srpskoj populaciji u teško dostupnim oblastima.
Ministar zdravlja Republike Srbije je u svome saopštenju istakao da je poseta zdravstvenim ustanovama i razgovor sa zdravstvenim radnicima od suštinskog značaja za unapređenje zdravstvene zaštite. Ministar je naglasio da se, posebno u proteklom periodu, suočavaju sa izazovima koji su posledica smanjenog finansiranja i nedostatka resursa.
Zabrana posete izazvala je brojne reakcije, kako među političkim liderima, tako i u javnosti. Mnogi su istakli da odluka Prištine pokazuje ne samo odsustvo dijaloga, već i dodatno pogoršava stanje na terenu, gde su srpski zdravstveni radnici pod pritiskom zbog sve ozbiljnije situacije. Ksenofobna retorika i odluke koje dolaze iz Prištine, smatraju analitičari, otežavaju situaciju, a upravo zdravstvo je jedno od polja gde bi saradnja mogla da se ostvari.
U Beogradu su se pojavili pozivi na međunarodnu zajednicu da reaguje na ovakve odluke. Neki politički lideri smatraju da ova zabrana predstavlja flagrantno kršenje ljudskih prava, jer se negira pravo ministra da se brine o zdravlju stanovništva. Oni su podsetili da se Kosovo i Metohija, i dalje smatraju delom Republike Srbije, te da bi pristup srpskim zdravstvenim ustanovama trebao biti omogućen bez prepreka.
U svojoj izjavi, ministar je naveo kako su medicinski radnici na Kosovu često suočeni sa izazovima i preprekama koje im otežavaju rad. „Oni su svakodnevno izloženi pritiscima i preprekama koje dolaze iz raznih pravaca. Naša namera je da pokažemo podršku njima i da razgovaramo o problemima s kojima se susreću.“
Vlast u Prištini je, s druge strane, odobrila nedavne posete predstavnika međunarodnih organizacija, ali ne i srpskim zvaničnicima, što je dodatno podgrejalo tenzije između Beograda i Prištine. Ovakvo isključivanje doktora iz institucija može dodatno pogoršati zdravstvenu situaciju, smatraju stručnjaci. Oni upozoravaju da je prekid saradnje među zdravstvenim institucijama na nacionalnom nivou uvek loša vest za lokalno stanovništvo.
Neki analitičari su ukazali na potrebu za obnovom dijaloga između Beograda i Prištine, ne samo na političkom nivou, već i u segmentu zdravstva, gde su potrebni zajednički napori za unapređenje uslova života na terenu. U ovoj situaciji, ideja o boljoj kontroli epidemija, razmeni informacija i resursa, može biti od suštinskog značaja.
Osim toga, naglašeno je da se srpska vlada zalaže za unapređenje zdravstvene zaštite za sve građane na Kosovu, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. „Naš cilj nije samo da se brinemo o Srbima, već da obezbedimo najbolje moguće zdravstvene usluge za sve ljude“, poručio je ministar, pozivajući na solidarnost i jedinstvo u borbi za bolje zdravlje.
Bez obzira na trenutnu zabranu, ministar i dalje izražava nadu da će doći do promene u pristupu privremenih institucija u Prištini, ističući važnost sastanka i razgovora kao ključnih faktora za unapređenje uslova života u ovoj regiji.
S obzirom na sve veće izazove pred kojima se nalazi zdravstveni sektor na Kosovu, mnogi se nadaju da će se situacija promeniti i da će se otvoriti mogućnosti za bolju saradnju među svim relevantnim akterima. S obzirom na sve to, prevazilaženje trenutne krize može zahtevati zajedničke napore i veći stepen razumevanja sa obe strane.
