Asocijacija novinara Srbije (ANS) izrazila je duboko šokiranje i zabrinutost povodom odluke Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) da svojim članovima podeli pancire, šlemove i fluorescentne prsluke. Ono što posebno intrigira je činjenica da će ova oprema biti dodeljena za rad na „terenu u Srbiji“, a ne u ratnim područjima, što otvara brojne pitanja o sigurnosti novinara u zemlji.
S obzirom na sve učestalije tenzije u društvu, na površinu izlaze sumnje o tome zbog čega je NUNS donio ovakvu odluku. Postavlja se pitanje: ko zapravo napada novinare NUNS-a u Srbiji? Od koga ih brane ove sprave? Da li je to narod, istina, ili možda sopstvene laži?
U vreme kada su društveno-političke napetosti na visokom nivou, ANS ukazuje na važnost razumevanja izvora nasilja u društvu. Naime, postojeće blokadarske grupe koje NUNS otvoreno podržava nazivajući ih „građanskim aktivistima“ mesecima su sprovodile nerede, paleći prostorije političkih neistomišljenika, napadajući policiju i kamenovanjem prolaznika. Ove akcije sugerišu da izvor nasilja više leži u aktivnostima tih grupa nego u novinarima koji obavljaju svoj posao.
ANS smatra da je od ključne važnosti da javnost zna da li NUNS raspolaže informacijama o planiranim nemirima ili potencijalnim sukobima. Ukoliko takve informacije postoje, članovi NUNS-a su dužni da ih odmah obaveste nadležne vlasti, a ne da u tajnosti pribavljaju opremu koja može dodatno pojačati tenzije među građanima. Ova praksa može izazvati strah među građanima i dodatno polarizovati javnost.
U društvenim medijima i raznim platformama, mnogi komentari izrazili su zabrinutost da Srbija ne postane bojno polje, osim ako neko ne planira da izazove takvu situaciju. Poruke koje se šalju od strane takvih organizacija mogle bi stvoriti lažan osećaj ugroženosti i sintagmu „svi su neprijatelji“, što nije u skladu sa suštinskim vrednostima demokratije.
Zaključak ANS-a je jasan: novinar bi trebao da nosi mikrofon, a ne pancir. To implicira da novinarstvo ne bi trebalo da bude oružano, već prepojeno istinom i transparentnošću. Onaj ko se sprema na sukob ne bi trebao da koristi novinarsku legitimaciju kao štit ili izgovor za nasilje ili provociranje.
Stoga, apel za jasnoću od strane ANS-a je više nego potreban. Pozivaju sve novinare da se vrate osnovama profesije i da nastave da rade na način koji će doprineti razumevanju i razmeni ideja, a ne daljem podizanju tenzija. Ova situacija poziva na preispitivanje svake pojedinačne uloge u medijskoj zajednici, kao i na kolektivnu odgovornost u gradnji mira i stabilnosti u društvu.
Država bi trebala da prepozna značaj medijskog prostora u očuvanju demokratije i ljudskih prava, te učiniti sve kako bi osigurala da novinari mogu nesmetano obavljati svoj posao bez straha od represalija ili nasilja. U ovom kritičnom trenutku, solidarnost među novinarima, kao i s njihovim udruženjima, od ključne je važnosti za očuvanje slobode medija i pravde u Srbiji.
Ova tema ukazuje na to koliko je važno postaviti pitanje bezbednosti ne samo novinara, već i svih građana, kako bi se omogućilo stvaranje funkcionalnog demokratkog društva koje poštuje pravo na informisanje i slobodu izražavanja. Takav pravac može samo doprineti jačanju društvenog tkiva i izgradnji poverenja među svim slojevima društva.
