Predsednica Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev Miće Stanišića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, za uslovnu slobodu nakon što je odslužio dve trećine kazne. Stanišić je 2013. godine osuđen od strane Haškog tribunala na 22 godine zatvora zbog svoje uloge u ratnim zločinima tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.
U svom zahtevu, koji je podneo 24. septembra 2024. godine, Stanišić je naveo da bi, ukoliko mu bude odobrena prevremena sloboda, živeo sa svojom porodicom u Srbiji. Međutim, predsednica Santana je, u obrazloženju svoje odluke, istakla da se konsultovala sa sudijama Karmelom Ađijusom, Li Daćunom i Barton Holom, koji su se takođe opredelili protiv njegovog puštanja na slobodu. Svi oni smatraju da Stanišić nije pokazao dovoljno znaka rehabilitacije i da je težina krivičnih dela za koje je osuđen vrlo ozbiljna.
U svojoj odluci, sudija je podsetila da ne postoje humanitarni razlozi koji bi opravdali Stanišićevo puštanje. „Opšte je pravilo da kazna treba biti izdržana u celosti, naročito s obzirom na težinu krivičnih dela“, navela je Santana. Dok poljske vlasti ističu da se Stanišić ponaša disciplinovano i kolektivno, te da je dobio 13 nagrada za dobro ponašanje, predsednica je naglasila da to ne može dokazati njegovu rehabilitaciju.
Ona je dodala da je ključno da osuđenik preuzme odgovornost za svoje postupke, čak i kad to nije zakonski zahtev. „Poljske vlasti ukazuju da se Stanišić distancira od svoje prošlosti i nerado govori o svojim zločinima. Ove procene me navode na sumnju da li je on prošao kroz bilo kakvo kritičko razmišljanje“, izjavila je ona. Prema njenim rečima, njegovo kajanje nije dovoljno utemeljeno da bi se moglo smatrati razlogom za prevremeno puštanje.
Grasijela Santana je takođe konsultovala tužilaštvo i sedam udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine, koja su bila protiv odobravanja Stanišićevog zahteva. Ova konsultacija dodatno je osnažila njen stav o nedostatku rehabilitacije kod Stanišića.
Mićo Stanišić se predao Haškom tribunalu 11. marta 2005. godine i prebačen je u pritvor u Sheveningen. Njegova presuda iz 2013. godine bazira se na optužbama da je kao ministar policije bio odgovoran za ubistva, mučenja, kršenje zakona i običaja ratovanja, kao i progon kao zločin protiv čovečnosti. Žalbeno veće je 2016. godine potvrdilo ovu presudu, a Stanišić je prebačen u zatvor u Poljsku 2019. godine, nakon što je Poljska utvrdila da više ne može da ostane kod njih jer je stekao uslov za slobodu.
Međutim, 22. januara 2025. godine, Stanišić je vraćen u Sheveningen, gde je i dalje u pritvoru dok se čeka da se pronađe druga država koja će ga primiti. Ova situacija dodatno komplikuje njegovu mogućnost prevremenog puštanja, jer se postavlja pitanje o budućim postupcima prema osuđenicima koji imaju slične okolnosti.
S obzirom na teške okolnosti i težinu zločina za koje je Stanišić osuđen, jasno je da će njegovo puštanje na slobodu biti složeno pitanje koje zahteva dalju analizu. Na kraju, odlukom predsednice Santane, pravda i dalje ostaje na snazi, a žrtve i njihove porodice dobijaju još jednu potvrdu da su zločini iz prošlosti neizbrisivi.
