Rok do kada su sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) ponovo odložene, bliži se kraju, dok stručnjaci predviđaju da bi moglo doći do novog pomeranja. U međuvremenu, NIS je podneo zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država za izdavanje posebne licence, koja bi omogućila nastavak rada kompanije nakon 29. jula. Ova situacija odražava složene međunarodne odnose između SAD i Rusije, koji su se malo promenili od prethodnih odlaganja sankcija.
NIS je u petak objavio da je podneo novi zahtev za produženje odlaganja pune primene sankcija. Do sada su specijalne licence izdate četiri puta, što ukazuje na stalne napore kompanije da izbegne potpunu primenu sankcija koje bi mogle ozbiljno ugroziti njene operacije.
Odnosi između SAD i Rusije su zategnuti, a američki predsednik Donald Tramp nastavlja da traži rešenje za sukob u Ukrajini. Najavio je uvođenje carina od 100 odsto na ruske proizvode ako do septembra ne dođe do mirovnog sporazuma. Ipak, analitičari poput Miloša Zdravkovića veruju da sankcije neće stupiti na snagu, iz više razloga. Prema njegovim rečima, istorijski gledano, naftne kompanije ne ratuju među sobom, a takođe imaju značajan uticaj na odluke vlada.
Zdravković smatra da je sprečavanje sankcija NIS-u više političko pitanje nego ekonomsko, naglašavajući da bi situacija mogla biti drugačija da su SAD ostale pod vlasti prethodne administracije. Osim toga, upozorava da su sankcije uvedene iz navodne želje da se obustavi finansiranje rata u Ukrajini, što on smatra neosnovanim argumentom.
Takođe, i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekuje da će sankcije biti ponovo odložene, ali bez dugotrajnog rešenja. On ističe da je Srbija mala zemlja koja ne može biti prioritet na američkoj agendi. Ova kratkotrajna odlaganja sankcija, prema Saviću, predstavljaju strategiju pritiska na obe strane, posebno na Srbiju, koja zavisi od odnosa sa Rusijom.
Prema informacijama iz kompanije, uvođenje sankcija bilo bi šok za tržište. NIS je već bio pogođen sankcijama, a analitičari ističu da bi njihovo uvođenje značilo prekid izvoza sirove nafte, što bi direktno uticalo na rafineriju u Pančevu i opskrbu tržišta. NIS snabdeva 80 odsto tržišta, a tržište bi se suočilo s ozbiljnim posledicama.
Na tržištu bi situacija postala još komplikovanija zbog nedostatka logističkih kapaciteta za nadoknadu izgubljenog uvoza. Iako njegov udeo na globalnom tržištu nije značajan, Zdravković primećuje da NIS generiše godišnji prihod od 3,3 milijarde evra, a u zatvori se vraća više od 2 milijarde evra u budžet, što je ključno za ekonomiju Srbije.
Do sada, trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi je obustavljeno, a procene su da se situacija neće promeniti dok se pitanje sankcija ne reši. Neto dobit kompanije u prvom kvartalu ove godine iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je pad u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, planira se isplata niže dividende zbog trenutnog poslovanja, što dodatno naglašava negativan uticaj trenutnih okolnosti.
Na kraju, analitičari i stručnjaci iznose mišljenja da je situacija kompleksna i da je teško predvideti konačan ishod, ali se svima čini da bi NIS mogao ponovo izbeći potpune sankcije, barem u narednom periodu. U svetlu trenutnih geopolitičkih napetosti i gubitka mogućnosti za nesmetano poslovanje, budućnost NIS-a i njegovih operacija ostaje neizvesna.
