Stručnjak za menadžment državne uprave, Mihajlo Rabrenović, izjavio je da rešenje za sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) neće biti idealno za sve strane, ali veruje da će Rusija ponuditi predlog koji će usmeriti prema rešenju ovog problema. Rabrenović je za Tanjug naglasio da očekuje da će taj predlog funkcioniše kao putokaz i hodogram, s tim da će prvi korak biti promena menadžmenta, a zatim i promene u suvlasništvu.
On smatra da sankcije NIS nisu usamljen slučaj, već deo šireg globalnog procesa gde se prepliću ekonomski i politički interesi velikih sila. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države imaju različite agencije koje se bave ovim pitanjima, a OFAK, odnosno Kancelarija za kontrolu strane imovine, igra ključnu ulogu u preispitivanju politika kada su ugroženi američki interesi.
Rabrenović je naglasio da OFAK može uvesti sankcije pojedincima, kompanijama ili državama koje predstavljaju pretnju američkoj spoljnoj politici. U tom kontekstu, on je ukazao na to da su ekonomski i politički aspekti povezani te da sankcije prema NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva nisu izuzetak, već deo šire slike.
On je ukazao na to da se svet menja i da politika ima značajan uticaj na ekonomske procese, dodajući da Srbija mora pažljivo pratiti globalne promene. Osvrnuvši se na prodaju NIS-a, Rabrenović je istakao da Srbija i dalje oseća posledice odluka prethodnih vlasti i naglasio je nedostatak osnovnih principa korporativnog upravljanja u tom procesu.
Uz to, rekao je da postoji određena spremnost ruske strane na ustupke, uključujući promenu menadžmenta, ali smatra da to neće biti dovoljno da se ukine odluka OFAK. Objasnio je da OFAK može doneti svaku pravnu odluku na osnovu političke volje, pozivajući se na slične slučajeve u Nemačkoj, gde su vlasti preuzele upravljanje ruskim postrojenjima.
Rabrenović je istakao važnost omogućavanja „časnog izlaska“ ruskim partnerima iz situacije i pronalaženja kompromisnog rešenja. Prema njegovim rečima, situacija se menja i u regionu, s tim da ruske kompanije izlaze sa tržišta zemalja kao što su Bugarska i Rumunija. „Dolazi novo vreme“, rekao je, napominjući da nije reč samo o američkoj, već i evropskoj politici i da Srbija, kao zemlja koja teži pristupanju Evropskoj uniji, mora da se prilagođava.
Pored toga, Rabrenović se osvrnuo na mogućnost prekida rada rafinerije u Pančevu, naglašavajući ozbiljnost posledica koje bi taj potez mogao doneti. Ukazao je da bi prestanak rada rafinerije negativno uticao na imidž zemlje i strane investicije, što će dodatno oslabiti ekonomsku situaciju.
Naime, investitori su često oprezni prema zemljama koje se suočavaju s neizvesnostima, a prekid rada rafinerije mogao bi značiti gubitak posla za desetine hiljada radnika i dodatne probleme za kompanije koje sarađuju sa NIS-om. Sve to može uticati na privredu, koja se oslanja na strane investicije kao na ključni faktor rasta.
„Nama su potrebne stabilne ekonomske osnove, a situacija sa sankcijama i rizik od prekida rada imaju potencijal da dovedu do ozbiljne ekonomske krize“, rekao je Rabrenović. Podvlačeći važnost ekonomije sa stanovišta državne politike, on se nada da će Srbija pronaći put za unapređenje odnosa s Rusijom, uprkos trenutnim težinama. On takođe upozorava da je promena sastava menadžmenta samo jedan korak u dugom procesu koji će zahtevati oprez i strpljenje.
