U proteklih 24 sata, ekipa Hitne pomoći u Beogradu imala je više od 100 intervencija, što ukazuje na povećan pritisak na ovaj deo zdravstvenog sistema. Ove informacije dolaze u vreme kada se očekuje porast broja pacijenata usled promena vremena, što često dovodi do pogoršanja zdravstvenih stanja kod ljudi, posebno starijih i hroničnih bolesnika.
Osoblje Hitne pomoći beleži razne slučajeve, od ozbiljnih medicinskih stanja do povreda i medicinskih nuždi. Među najčešćim razlozima zbog kojih su pacijenti tražili pomoć hitne medicinske službe su srčane bolesti, respiratorne infekcije, kao i povrede koje su se desile usled nesreća. Hitna pomoć je izvještavala o slučajevima koji zahtevaju brzu intervenciju, a posebno su se isticali pacijenti sa znakovima moždanog udara ili srčanog udara.
Prema rečima vođa ekipa, izazovi s kojima se suočavaju tokom ovih intervencija su znatni, s obzirom na to da pritisak na sistem raste. Kako bi se obezbedila adekvatna pomoć svim pacijentima, ekipa Hitne pomoći je u stalnoj pripravnosti. Medicinski timovi su i dalje posvećeni svojoj misiji da pruže najbržu i najsveobuhvatniju pomoć, uprkos opterećenju koje se svakodnevno povećava.
U poslednjem izveštaju, zabeleženo je i kako su se bolnički kapaciteti punili bržim tempom nego što se očekivalo. Zbog toga doktori i medicinski radnici ističu da je važno da građani budu svesni situacije i da koriste hitnu pomoć samo u stvarno hitnim slučajevima, kako bi se omogućilo brzo delovanje u situacijama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju po život.
Oni pozivaju građane da pričekaju i razmotre svoje zdravstvene probleme pre nego što pozovu hitnu pomoć, posebno u jutarnjim i večernjim satima kada je najviše pacijenata. Ovakve akcije su od suštinskog značaja, jer preopterećenje sistema može rezultirati dužim vremenima čekanja koje svi pacijenti žele da izbegnu.
Osim toga, medicinski stručnjaci naglašavaju važnost pružanja prve pomoći i edukacije građana o prepoznavanju simptoma koji zahtevaju hitnu intervenciju. Događaji kao što su javne edukativne kampanje i treninzi o pružanju prve pomoći mogli bi značajno poboljšati situaciju u slučaju hitnosti.
S druge strane, prema informacijama iz bolnica, porast obolelih i povređenih u ovom periodu može se delimično pripisati sezonskim promenama. Tokom hladnijih meseci, često se javlja povećan broj respiratornih infekcija, gripa i prehlada. Takođe, pojava kišnog vremena utiče na povećanje nezgoda i povreda, što dodatno komplikuje situaciju.
Preporuke lekara su jasne – građani su pozvani da se vakcinišu protiv gripa kako bi smanjili opterećenje na zdravstveni sistem. Takođe, Redovni pregledi i godišnje rutinske pretrage mogu značajno doprineti prevenciji ozbiljnijih stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, a sve to može da utiče na smanjenje pritiska na Hitnu pomoć.
Osim fizičkog zdravlja, psihičko zdravlje stanovništva takođe je u fokusu. U vreme povećanih zahteva na sistemu zdravstva, važno je i obratiti pažnju na mentalno zdravlje, koje može biti ugroženo. Pojedinci se često osećaju anksioznim ili preopterećenim, pa je važno razgovarati i potražiti pomoć stručnjaka u slučaju potreba.
Hitna pomoć Beograd naglašava kako je njihov tim posvećen pružanju najboljih usluga pacijentima, i kako njihova misija ostaje nepromenjena čak i u vremenima velikog opterećenja. Uzimajući u obzir sve izazove, važno je da svaki građanin razume svoju odgovornost prilikom pozivanja Hitne pomoći i pridržavanja saveta stručnjaka.
U budućim danima, očekuje se da će se situacija stabilizovati, ako građani budu svesni situacije i postupaka koje treba preduzeti. Na taj način, svi zajedno možemo doprinositi boljem funkcionisanju zdravstvenog sistema i pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija.
