NJUJORK – Osobe koje tokom dana urade nekoliko napornih vežbi, čak i ako traju samo jedan minut, mogu da očekuju da će im to produžiti život za nekoliko godina, pokazuje najnovija studija koja je sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama.
Istraživanje je otkrilo da ljudi koji svakodnevno posvete nešto više od minut vremena intenzivnim vežbama imaju znatno manji rizik od smrtnosti u periodu od šest godina u poređenju sa onima koji ne vežbaju. Ovi nalazi su značajni, s obzirom na to da sve više ljudi postaje svesno važnosti fizičke aktivnosti, ali se često suočavaju sa nedostatkom vremena za vežbanje.
Razvijena je ideja da čak i kratke serije intenzivnih vežbi mogu imati dugoročne zdravstvene benificije. U istraživanju su učesnici upitani da obavljaju pet ili šest napornih aktivnosti, pri čemu svaka treba da traje samo deset sekundi. Ova strategija može biti realna opcija za ljude sa zauzetim rasporedom, koji možda ne mogu da se posvete tradicionalnim dugotrajnim treninzima.
Studija ukazuje na to da se kvalitet vežbanja, a ne samo količina, može pokazati kao ključni faktor. Intenzivna vežba, koja uzrokuje nagli porast otkucaja srca, može doprineti boljoj kardiovaskularnoj funkciji, poboljšanju metabolizma i opštem zdravlju.
Istraživači smatraju da je smanjenje fizičke aktivnosti jedan od ključnih uzroka povećanog rizika od hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i gojaznost. U svetu gde je sedentarni način života postao norma, ovakav pristup vežbanju može biti od pomoći u borbi protiv tih bolesti i u promovisanju dugovekosti.
Jedna od autore studije je napomenula da je važno ljudima dati mogućnost da izaberu vežbe koje im se sviđaju, jer je to ključno za postizanje trajnih rezultata. Vežbe koje uključuju visok intenzitet, poput sprinta ili kružnog treninga, imaju potencijal da budu efikasne i kratkotrajne, ali i vrlo korisne.
Pored fizičkog zdravlja, istraživanje je takođe naglasilo kako vežbanje može pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Redovno vežbanje može smanjiti anksioznost i depresiju, povećavajući nivoe endorfina, poznatih kao hormoni sreće. Takođe, fizička aktivnost može poboljšati nivo samopouzdanja, što dodatno doprinosi opštem blagostanju pojedinca.
U društvu koje se suočava sa stalnim stresom i pritiscima, mogućnost da se postigne poboljšanje zdravlja kroz kratak, ali intenzivan trening može biti privlačna opcija. Ljudi više sile ih svoje obaveze često ne pronalaze vremena za vežbanje, a ovaj istraživački pristup može im omogućiti da uključe fizičku aktivnost u svakodnevnicu bez prekomernog opterećenja.
Takođe, važno je da osobe koje žele da se uključe u ovu vrstu vežbi prvo posavetuju sa svojim lekarom, posebno ukoliko imaju postojeće zdravstvene probleme. Početnici bi trebali da se fokusiraju na pravilnu tehniku i postepeno povećanje intenziteta kako bi se izbegle povrede.
Završena studija je dodala da su efekti ovakvog pristupa vežbanju potencijalno dugi, tako da bi i kratke serije vežbi, sprovedene redovno, mogle doneti značajne koristi za zdravlje tokom vremena. U tom smislu, promene u načinu na koji razmišljamo o vežbanju mogu otvoriti vrata ka zdravijem načinu života i produženju životnog veka.
Na kraju, istraživanje služi kao podsticaj da se fizička aktivnost shvati kao investicija u zdravlje, čak i kada je to teško uskladiti sa svakodnevnim obavezama. Svi bi (bez obzira na uzrast) mogli da profitiraju od ovakvih pristupa vežbanju, što bi im omogućilo da žive duži i kvalitetniji život.
