Nakon što je Evropska centralna banka snizila osnovne kamate na evre, i Narodna banka Srbije je odlučila da smanji kamate na dugove u dinarima za 0,25 procentnih poena. Ovo smanjenje kamata dolazi u sklopu nastojanja da se podstakne rast privrede pojeftinjenjem novca. Inflacija u Srbiji je usporila na ciljani nivo od 4,5 procenata na godišnjem nivou u maju, i Narodna banka procenjuje da će nastaviti da se usporava na 3 procenata početkom naredne godine.
Globalno, inflacija je takođe u opadanju, što daje mogućnost za smanjenje osnovnih kamata i omogućava građanima i privredi jeftinije zaduživanje. Narodna banka Srbije prati sve faktore na strani ponude i tražnje i zavisno od toga će donositi buduće odluke monetarne politike.
Smanjenju inflacije su najviše doprineli faktori kao što su pojeftinjenje hrane, mirovanje cena struje i gasa, iako su cene akciza na duvan porasle u maju. Centralne banke su podizale kamate u prošlosti kako bi suzbile inflaciju, ali sada je vreme da se rast privrede podstakne kroz pojeftinjenje kredita.
Statistika beleži veći porast BDP-a Srbije u prva tri meseca od očekivanog, a predviđeno je da srpska ekonomija nastavi da raste brže od drugih zemalja u regionu do kraja godine. Podsticaji privatnih investicija su neophodni za dalji ekonomski napredak zemlje.
Na regionalnom finansijskom samitu koji se nedavno održao u Bečićima, istaknuti su rizici kao što su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, tenzije na Korejskom poluostrvu, trgovinski rat između Amerike i Kine, i klimatske promene. Sve ove nesigurnosti predstavljaju izazove za države u regionu, ali reforme u ekonomiji mogu biti od pomoći u prevazilaženju tih izazova.
Učesnici su istakli neophodnost podsticanja investicija, poboljšanja upravljanja ulaganjima i smanjenja neformalnog sektora u ekonomiji. Saradnja, trgovinske veze u regionu i sa Evropskom unijom, kao i ulaganje u zelenu energiju su takođe preporučeni kao koraci ka održivom ekonomskom rastu.
Unatoč dobrim stopama rasta nekih država u regionu, prisutan je veliki izazov u vidu sivog tržišta koje usporava produktivnost i konkurentnost. Odsustvo srpskih zvaničnika na samitu je takođe primećeno, a povezano je sa narušenim političkim odnosima u regionu zbog nedavnog glasanja u UN za Rezoluciju o Srebrenici.
Svi ovi faktori ukazuju na važnost saradnje, reformi i investicija u ekonomiji regiona kako bi se održiv ekonomski rast osigurao za budućnost.
