Postoje poslovi koji nose reputaciju, ali i oni koji su često zapostavljeni, iako donose značajne prihode. U ovakvim poslovima, kao što je seča drva, ljudi često ne vide budućnost ili vrednost, a predrasude i fizički napor mogu ih odvratiti od takvih zanimanja. Ipak, primer Salko Sarajčića iz Novog Travnika pokazuje da se uz trud i posvećenost može ostvariti izuzetno dobar prihod.
Salko se godinama bavi sečom drva, posebno u području Kupresa. Njegova karijera je počela sa konjima, ali se brzo preusmerio na seču, polje koje mu je postalo izvor solidnog prihoda. Salko sada mesečno zarađuje između 3.000 i 5.000 evra, između 600 i 900 kubika drva koje uspe da poseče tokom tog vremenskog perioda. Ovaj prihod samo potvrđuje njegovu veštinu i posvećenost ovom poslu.
Dok se mnogi pitaju kako je moguće zarađivati ovakve sume novca, Salko odmahuje rukom i naglašava da to nije lak posao. Njegov rad zahteva godine iskustva i duboko razumevanje procesa. „Toliko sigurno ne bih zaradio ni u Nemačkoj, a evo me ovde, blizu svoje kuće,“ priznaje Salko. Uspon mašina u ovom poslu značio je kraj korišćenja konja za seču, ali Salko se prilagodio i postao pravi majstor svog zanata.
U razgovoru, Salko se osvrnuo na izazove s kojima se susreće. Seča drva nije samo fizički zahtevan posao, već zahteva i mnogo pažnje i opreza. „Moraš imati i zaštitu, vizir, šlem! Motorna testera nije igračka,“ ističe Salko. Opasnosti su prisutne, i on zna da je neophodno biti svestan rizika. Kako kaže, jednom greškom može se izgubiti život. Njegovo iskustvo iz 1997. godine, kada je započeo svoj put u ovom poslu, oblikovalo ga je da postane svestan svih opasnosti koje se javljaju tokom rada.
„Četiri-pet minuta i gotovo je stablo,“ objašnjava Salko. Ukazuje na važnost organizacije i pravilnog reda u seči. „Ne može se ništa kvariti,“ naglašava. Salko se bavi zaštitom šuma i svestan je svih procedura koje treba poštovati. Njegova etika rada i poštovanje prema prirodi su ključni za njegov uspeh.
Ljudima koji se dvoume da uđu u ovaj posao, Salko poručuje da je važno biti oprezan i strpljiv. Iako se čini da se lako zarađuje, u stvarnosti je potrebna velika posvećenost i trud kako bi se došli do ovih prihoda. „Neki misle da je lako doneti pare, a nije,“ kaže Salko. Njegova posvećenost poslu je očigledna, a on često naglašava da je zadovoljan trenutnim zaposlenjem.
Salko takođe pominje da i dalje drži konje, ali ih koristi samo u lične svrhe. Njegovo poštovanje prema tradiciji i umeću pokazuje da je i dalje vezan za korene. Oni koji se suočavaju sa predrasudama o zanatima poput seče drva, mogli bi iz Salkove priče naučiti nešto o važnosti različitih zanata u današnjem društvu.
Na kraju, Salko Sarajčić predstavlja primer kako se uz trud, rad i posvećenost može prevazići stigmatizacija određenih zanimanja. Njegova priča nas podseća da je važno ceniti sve vrste rada i ljude koji se bave zanatima koji doprinose zajednici. Seča drva nije samo posao; to je način života koji može doneti stabilnost i uspeh, čak i na neopetljivim poslovima.
