U akciji koja je sprovedena po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeno je ukupno šest lica zbog sumnje u vršenje krivičnog dela Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, kao i krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Ova operacija izvedena je u saradnji sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP RS) i Bezbednosne informativne agencije (BIA).
Hapšenja su izvršena u različitim gradovima u Srbiji: L.S. iz Zaječara, I.M. iz Smedereva, L.S. iz Kragujevca, B.B. iz Beograda, N.P. iz Sombora i D.D. iz Niša. U trenutku pisanja ovog izveštaja, akcija je još uvek u toku, što ukazuje na moguće dodatne istrage ili hapšenja povezana sa ovim slučajem.
Osnovi sumnje koje tužilaštvo ima protiv osumnjičenih datiraju iz 20. i 21. juna 2025. godine, kada su se, navodno, sastali u prostorijama Elektrotehničkog i Građevinskog fakulteta u Beogradu. Tokom ovih sastanaka, sumnja se da su planirali napade na državne institucije, blokadu puteva i ključne infrastrukture širom Srbije. Cilj tih aktivnosti bio je, kako se sumnja, da nasilno promene postojeći državni poredak.
Na sastanku koji je održan u prostorijama Građevinskog fakulteta, prema informacijama iz istrage, dovedeno je u pitanje da li je „ultimatum“ za održavanje izbora samo izgovor za preduzimanje nasilnih akcija. Sudeći po rečima učesnika sastanka, čak i u slučaju da zahtev za održavanje izbora u avgustu bude prihvaćen, oni ne bi učestvovali na tim izborima. Ovo jasno ukazuje na nameru da se izbegne demokratski proces i da se pređe na nasilne metode ostvarivanja političkih ciljeva.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, a u toku ovog perioda biće privedeni na saslušanje, što sugeriše da tužilaštvo mora da prikupi više dokaza ili da sprovede dodatne istrage kako bi se potvrdile ili odbacile sumnje.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost i pretnje koje nasilne akcije mogu predstavljati za sigurnost i stabilnost društva. Takođe, naglašava važnost pravosudnih institucija u sprovođenju zakona i zaštiti ustavnog poretka u Srbiji. Pripreme za akcije koje bi mogle da dovedu do nasilja nad državnim institucijama ističu potrebu za proaktivnim merama i praćenjem aktivnosti koje bi mogle dovesti do destabilizacije.
Reakcija vlasti na ovu situaciju je epidemiološki važna, jer će od budućih akcija zavisiti način na koji se ovakvi slučajevi tretiraju u budućnosti. Dakle, ovaj incident može postati presedan za postupke protiv sličnih delikvenata koji se mogu pojaviti u društvu. Ova hapšenja mogu takođe poslužiti kao upozorenje drugi potencijalnim počiniocima, ukazujući na to da vlasti ne tolerišu nasilje ili pokušaje za nasilnu promenu vlasti.
Društvo kao celina treba da se zapita o uzrocima ovakvih aktivnosti i da preispita kako su se uzroci nezadovoljstva formirali. Da bi se trajno rešili uzroci društvenog nezadovoljstva, potrebni su otvoreni dijalozi, reforma i angažovanje građana u političkom sistemu.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti kako postoji razlika između legitimanog zahteva za promena i nasilnog delovanja. Građani moraju imati mogućnost da izraze svoje nezadovoljstvo putem mirnih i demokratskih sredstava, a institucije vlasti treba da osiguraju da se svi glasovi čuju i razmatraju u okviru zakonskih okvira.
Na kraju, slučaj uhapšenih može da posluži kao važna lekcija za sve, naglašavajući kako nasilje nikada ne može biti rešenje i kako je potrebno potražiti mirne načine za rešavanje razlika unutar jednog društva.
