Razlog zašto američki predsednik Donald Tramp toliko žudi za pripojenjem Grenlanda Sjedinjenim Američkim Državama možda se krije u nedavnom otkriću NASA, koje može značajno promeniti geopolitičku sliku ove teritorije. Naime, u aprilu 2024. godine, glavni naučnik NASA-e, Čad Grin, leteo je iznad ogromnog glečera na Grenlandu kada je radarom detektovao nekadašnju vojnu bazu „Kemp senčuri“, koja je napuštena 1967. godine. Ova baza, koja se prostire na 21 tunelu ispod ledenog pokrivača, bila je deo tajnog američkog projekta iz Hladnog rata.
„Kemp senčuri“ je služio kao paravan za projekat „Ajsvorm“, koji je imao za cilj uspostavljanje mreže za lansiranje nuklearnih raketa usmerenih ka Sovjetskom Savezu. Međutim, usled nestabilnosti ledenog pokrivača, lansiranje nuklearnog oružja iz ove baze postalo je previše opasno, što je dovelo do otkazivanja čitavog projekta.
Nakon otkrića ove baze, Tramp je intenzivirao svoje napore da pokuša da pribavi Grenland, ističući potrebu za jačanjem američkog vojnog prisustva na ovom strateškom području. Tokom svoje izborne kampanje, on je izjavio da je kontrola nad Grenlandom neophodna iz razloga nacionalne bezbednosti, što dodatno naglašava postojanje američkih vojnih interesa na Arktiku.
U intervjuu od 4. maja, Tramp je izjavio: „Grenland nam je veoma potreban. Oko 56.000 ljudi tamo živi, o kojima ćemo brinuti, ali ovaj cilj moramo ostvariti zarad međunarodne bezbednosti.“ Uzimajući u obzir trenutnu globalnu politiku, gde tenzije između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine rastu, Trampova administracija smatra da bi kontrola nad Grenlandom omogućila suprostavljenje rastućem uticaju ovih zemalja u Arktičkom regionu.
Osim geopolitičkih čimbenika, Grenland je bogat važnim mineralima, koji dodatno povećavaju njegovu ekonomsku vrednost. Naftne i gasne rezerve, kao i zalihe retkih zemnih minerala, čine ovu teritoriju još privlačnijom za američku administraciju. Tramp je tokom svojih mandata pokazivao interesovanje za sticanje prirodnih resursa širom sveta, uključujući i inicijative za dobijanje ugovora o retkim mineralima u Ukrajini.
Pored strateških resursa, Grenland je pano za ameriku vojsku. Dok je danas stotinjak američkih vojnika stacionirano na svemirskoj bazi Pituffik, tokom Hladnog rata ova teritorija je bila dom za 10.000 vojnika u 17 različitih baza. Američka vojska je prvi put preuzela odbranu Grenlanda tokom Drugog svetskog rata, a pokušaj kupovine ostrva za 100 miliona dolara od Danske 1946. godine nije uspeo, ali su američke trupe ostale na ostrvu. To je dovelo do sporazuma iz 1951. godine, koji omogućava prisustvo američke vojske na Grenlandu.
Direktno otkriće „Kemp senčurija“ postavlja nova pitanja o američkom vojnom prisustvu na ovim prostorima, posebno u svetlu mogućih nuklearnih kapaciteta koji su nekada postojali. Baza je bila opremljena sa instalacijama za smeštaj balističkih raketa, a informacije o njenim mogućnostima ostale su u tajnosti sve do 1997. godine. Upotreba Grenlanda kao platforme za potencijalno lansiranje nuklearnog oružja ukoliko Sjedinjene Američke Države steknu kontrolu nad njim predstavlja dodatnu dimenziju ovog kompleksnog pitanja.
U svetlu svih ovih faktora, Trampova potraga za Grenlandom može se posmatrati kao deo šire strategije američke administracije da obezbedi strateške resurse i poveća svoje vojne sposobnosti na Arktiku, dok se suprotstavlja rastućem uticaju drugih globalnih sila. Na kraju, pitanje Grenlanda nije samo političkog karaktera, već i pitanje ekonomskih interesa i bezbednosti koje će oblikovati geopolitičku sliku budućnosti.
