Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da će Sjedinjene Američke Države odgovoriti na uzvratne carine koje je Evropska unija (EU) uvela prema Vašingtonu. Ove carine usledile su kao reakcija na potpune carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma iz stranih zemalja, koje su Amerikanci doneli bez ikakvih izuzetaka. Ova situacija ponovo je istakla napetosti između SAD i EU kad je reč o trgovinskim politikama.
Tramp je ovu izjavu dao na početku sastanka sa irskim premijerom Majklom Martinom u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Tokom svog izlaganja, predsednik SAD-a je naglasio da postoji „ogroman deficit“ u trgovinskoj razmeni sa mnogim zemljama, a posebno sa Irskom. Tramp je istakao da će SAD raditi na tome da izjednači trgovinske odnose i smanji te nepovoljne deficite. „Postoji ogroman deficit koji imamo sa Irskom i sa drugim zemljama i želimo da to izjednačimo na što je moguće bolji način“, rekao je Tramp.
Povećanje carina na čelik i aluminijum počelo je da važi danas, dok je Tramp pre ovoga zapretio Kanadi da će udvostručiti carine na te iste proizvode sa 25 na 50 odsto. Međutim, taj plan je odustao nakon što je premijer Ontarija, Dag Ford, pristao na izmenu politike vezane za dodatni porez na izvoz električne energije iz Ontarija u SAD. To je omogućilo uklanjanje prethodnih američkih carina i nastavak trgovinskih odnosa na manje turbulentan način.
Sledeći dan, Ford i kanadski ministar finansija, Dominik Leblank, planiraju da otputuju u Vašington kako bi razgovarali sa Trampovim zvaničnicima o mogućim izmenama trgovinskog sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA). Kanada je već dugo prepoznata kao ključni konkurent SAD na tržištu aluminijuma, delom zbog svojih bogatih resursa hidroenergije, što im omogućava niže troškove proizvodnje. U međuvremenu, američki proizvođači aluminijuma suočavaju se sa stagnacijom zbog raznih problema u proizvodnji i tržištu.
U međuvremenu, EU je najavila da će uzvratne carine prema SAD-u stupiti na snagu 1. aprila, čime će se dodatno pojačati trgovinsko rivalstvo između dve strane. Ove carine će uticati na širok spektar proizvoda, što bi moglo izazvati dodatne tenzije u odnosima između SAD i EU.
Trgovinski ratovi između SAD i drugih zemalja nisu nov fenomen, ali se u poslednje vreme intenziviraju zbog protekcionističkih politika Trampove administracije. Njegova strategija je fokusirana na smanjenje trgovinskog deficita i stimulisanje domaće proizvodnje, ali mnogi analitičari upozoravaju da ovakva politika može imati neželjene posledice po globalnu ekonomiju, kao i po same američke potrošače koji bi mogli snositi više cene proizvoda.
Trampove tvrdnje o deficitu i potrebi za pravljenjem poštenijih trgovinskih aranžmana naišle su na različite reakcije, kako unutar SAD-a, tako i na međunarodnoj sceni. Mnogi ekonomisti smatraju da bi dugoročne posledice ovakvih trgovinskih ratova mogle biti negativne, dok neki smatraju da bi mogli otvoriti nova vrata za domaće industrije.
Sve u svemu, trenutna situacija ukazuje na kompleksnost globalnog trgovinskog okruženja i izazove s kojima se suočavaju lideri u pokušaju da balansiraju između zaštite domaće ekonomije i održavanja međunarodnih odnosa. U tom kontekstu, naredni koraci Trampove administracije i odgovori drugih zemalja, uključujući EU i Kanadu, biće od ključne važnosti za oblikovanje budućnosti globalne trgovine.
