Sjedinjene Američke Države su u dva navrata pre početka rata u Ukrajini 2022. godine, u septembru i decembru 2021. godine, poslale veliku količinu naoružanja Kijevu kako bi obezbedile da ta zemlja bude sposobna da se odbrani od predstojeće ruske invazije, izjavio je danas odlazeći državni sekretar SAD Entoni Blinken.
Blinken je u intervjuu za New York Times rekao da su zvaničnici SAD shvatili da će se invazija Ukrajine dogoditi, zbog čega su hteli da se uvere da su saveznici i Ukrajina spremni.
“Uverili smo se da smo mnogo pre ruske agresije, počevši od septembra i ponovo decembra 2021. godine, tiho poslali dosta oružja Ukrajini kako bismo bili sigurni da imaju pri ruci ono što im je potrebno da se brane, stvari kao što su rakete ‘Stingers’, ‘Javelins’, koje su bile ključne u sprečavanju Rusije da zauzme Kijev, da preokrene zemlju, izbriše je sa mape“, rekao je Blinken.
Blinken je također istakao da je podrška SAD Ukrajini uključivala obuku ukrajinskih vojnika i pružanje informacija o ruskoj vojsci i taktikama.
“Imali smo ljude koji su bili tamo i koji su pomagali u obuci u Ukrajini, mi smo pružili ove informacije, imali smo operativne timove koji su tamo bili u senci, da bi pomogli Ukrajini da se bori protiv ruskog protivnika. Ali, daleko od toga da smo imali svoje trupe tamo, nismo. Naši američki vojnici nisu učestvovali u borbi“, rekao je Blinken.
Blinken je također istakao da je Sjedinjenim Američkim Državama bilo jasno da bi ruska invazija Ukrajine mogla da se dogodi i pre provedbe vojnih operacija.
“Ovaj put (ruska invazija) se dogodio, ali mi nismo bili sigurni da li će se dogoditi sutra, sledeće nedelje, pre mesec dana, pre tri meseca, pre godinu dana. Ali bilo je jasno da postoji ovaj scenario i bilo je jasno da bi naš posao bio da se pobrinemo da su Ukrajina i naši saveznici opremljeni na takav način da budu spremni da se odbrane od tog scenarija“, rekao je Blinken.
Podsetimo, ruska vojska napala je Ukrajinu 24. februara 2022. godine, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio „specijalnu vojnu operaciju“ na istoku Ukrajine. To je prouzrokovalo veliku humanitarnu krizu u regionu, sa hiljadama ljudi koji su pokušali da pobegnu iz zemlje.
Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i druge zemlje širom sveta osudile su rusku invaziju Ukrajine i uvele su niz sankcija Rusiji kao odmazdu za njihove vojne operacije.
Trenutno se vode pregovori između predstavnika Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Turske, o mogućem primirju i prekidu vatre kako bi se omogućila humanitarna pomoć civilima ugroženim ratom.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je međunarodnu zajednicu da stane uz Ukrajinu i pomogne u odbrani zemlje od ruske agresije.
Sukobi između ruskih i ukrajinskih snaga nastavili su se širom zemlje, sa izveštajima o teškim borbama u gradovima širom istočne Ukrajine, uključujući Kijev, Harkov i Dnjepar.
Ukrajinski vojni zvaničnici izvestili su da su ruske snage izvršile vazdušne napade na civilne ciljeve širom zemlje, uključujući i napade na bolnice, škole i stambene zgrade.
Nadamo se da će međunarodna zajednica uspeti da pronađe diplomatsko rešenje ovog sukoba kako bi se sprečile dalje žrtve i patnje građana Ukrajine.
