Ekonomista Ljubodrag Savić je danas prokomentarisao nedavni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Kine o smanjenju carina, ističući da ovo nije iznenađenje. Prema njegovim rečima, američki predsednik Donald Tramp je bio previše ambiciozan kada je uveo carine od 145 odsto na kinesku robu, ne shvatajući posledice takvih mera. Nakon što su cene jeftine kineske robe u Americi porasle, Tramp je shvatio da „batina ima dva kraja“ i odlučio se za smanjenje carina.
Savić je objasnio da je Tramp, figurativno govoreći, „krenuo kao slon u staklarskoj radnji“. U njegovoj ambiciji da pritisne Kinu, zaboravio je na to da bi visoke cene koje bi rezultirale tim carinama mogle povrediti njegove građane i glasače. Kada Amerikanci plate više za proizvode, pitanje o efikasnosti predsednikovih poteza postaje sve aktuelnije.
Kako je Savić rekao, prvobitno su građani smatrali da je Tramp došao s hrabrim rešenjima, ali kada se suoče sa višim cenama, interesovanje za njegove poteze opada. Savić smatra da je Tramp uzburkao svetsku ekonomiju i na neki način je promenio način na koji američki predsednici obavljaju funkcije, ali nije shvatio da svaka akcija ima svoje posledice.
Savić naglašava da su Amerika i Kina dve specifične zemlje koje se ne mogu direktno porediti. Amerika, kao najmoćnija zemlja sveta, uživa u brojnim prednostima, među kojima je i kontrola nad svetskim finansijama zahvaljujući dolaru. Ipak, postoji zabrinutost da Kina polako, ali sigurno postaje ozbiljan konkurent, te bi mogla preuzeti vodeću ulogu na svetskoj ekonomskoj sceni.
On ukazuje da je veliki deo kineskog izvoza usmeren ka SAD-u, dok Kina takođe predstavlja glavnog kupca američkih hartija od vrednosti. Savić veruje da Kinezi imaju dugoročne strategije koje im omogućavaju da prežive ekonomske padove bolje nego Amerika. Njihova centralizovana vlast omogućava im da brzo donose odluke, za razliku od američkog političkog sistema koji je podložan brojnim ograničenjima.
U razgovoru o ekonomskim razlikama između ova dva sistema, Savić ističe da Amerika ima razvijenu sindikalnu organizaciju i zakone koji štite radnike, dok u Kini situacija nije tako jednostavna. Iako američki radnici uživaju visoke plate, to im donosi i izvesne terete u smislu troškova života.
S druge strane, Kinezi funkcionišu u okruženju koje im omogućava da ponude jeftiniju radnu snagu. Savić ukazuje na to da Kina poseduje prednost da može da smanjuje cene proizvoda, što Americi teško pada, imajući u vidu visoke troškove života u toj zemlji.
Savić predviđa da Kina još uvek ne može da se suprotstavi Americi otvorenim ratom, ali veruje da će dugoročno ni dolar ni američke hartije od vrednosti imati istu poziciju kao danas. Postojeći ekonomski model u Americi ne može trajati zauvek, s obzirom na rast Kine.
Na kraju, Savić naglašava da ćemo, ukoliko se situacija ne promeni, videti da najgore u ovoj priči prolazi Evropska unija. Kako ističe, evropske nacije se suočavaju sa ozbiljnim problemima, a to će uticati i na njihove investicije i odnose s Srbijom. S obzirom na trenutne ekonomske izazove sa kojima se suočava Evropa, Savić završava svojim mišljenjem da bi ti problemi mogli imati dalekosežne posledice, kako za Srbiju, tako i za ceo region.
