SAD i EU su postigle značajan trgovinski sporazum koji je najavio američki predsednik Donald Tramp. Ovaj sporazum uključuje brojne ključne tačke koje će oblikovati buduće odnose između dve strane.
Prema rečima predsednika Trampa, Brisel će otvoriti svoja tržišta za trgovinu sa Vašingtonom bez carina, što predstavlja značajan korak ka jačanju ekonomskih veza. Jedna od najvažnijih tačaka sporazuma je dogovor o kupovini energije. EU je pristala da kupi 750 milijardi dolara energije od SAD, čime će se unaprediti energetska saradnja između dva kontinenta.
Osim toga, SAD i EU su se složile o jedinstvenoj carini od 15%, što će olakšati trgovinu i smanjiti troškove za potrošače. Takođe, Evropa je pristala da investira u američku vojnu opremu, što je dodatna potvrda sve većeg vojnog partnerstva između SAD i EU.
U okviru ovog trgovinskog sporazuma, EU će investirati 600 milijardi dolara u SAD. Ove investicije bi trebale da donesu nova radna mesta i unaprede industrijski sektor u Americi. Ova saradnja se dovodi u vezu sa Trampovom trgominskom politikom koju je započeo nakon povratka u Belu kuću, kada je uveo različite tarife.
Trampova poseta Škotskoj, gde je stigao u petodnevnu privatnu posetu, predstavlja njegov prvi put u Velikoj Britaniji od inauguracije. Tokom boravka, intendira da poseti svoja dva golf kluba i otvori treći, kao i da se neformalno sastane s britanskim premijerom Kirom Starmerom.
Na sastanku s predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, očekuje se da će se razgovarati o trgovinskim odnosima između EU i SAD, kao i o implikacijama novog sporazuma. Fon der Lajen je već naglasila značaj poboljšanja ekonomskih odnosa, što je sada možda i lakše s ovakvim sporazumom.
Trampova trgovinska politika bila je tema rasprava i kontroverzi otkako je preuzeo funkciju. Uveo je tarife na uvoz iz Meksika i Kanade, a takođe je povećao tarife za Kinu. U aprilu je Vašington uspostavio međusobne tarife na uvoz s brojnim zemljama, što je izazvalo zabrinutost među trgovinskim partnerima. Osnovna stopa tarife iznosila je 10%, uz povećane tarife primenjene na 57 zemalja. Ipak, nedelju dana nakon postavljanja ovih tarife, proces je pauziran, a SAD su započele pregovore sa različitim zemljama.
Prema podacima Američkog instituta za upravljanje snabdevanjem, Trampova trgovinska politika ima negativne posledice na industrijsku aktivnost i izaziva poremećaje u lancima snabdevanja. Mnoge kompanije su se našle u teškoj situaciji, jer su morale da prilagode svoje poslovanje rastućim troškovima. Situacija na tržištu postala je toliko ozbiljna da su američki ministri finansija i trgovine zatražili od Trampa da obustavi tarife.
Uprkos teškim ekonomskim uslovima, tržišta su počela da ignorišu Trampove oštre izjave. Poznato je da je pre nekoliko puta ublažavao mere nakon oštrih reakcija investitora, što je dovelo do spekulacija da bi mogao ponovo da ustupi. Strahovi među lokalnim zvaničnicima o potencijalnim globalnim krizama su bili izraženi, posebno s obzirom na sadašnju ekonomsku klimu.
Završavajući svoje obaveze na samitu, Tramp planira da nastavi sa radom na trgovinskoj agendi koja će imati širok uticaj na globalnu ekonomiju, s posebnim naglaskom na jačenje odnosa sa Evropom. Ovaj sporazum se može smatrati važnim korakom ka stabilizaciji i jačanju trgovinskih veza između SAD i EU, ali neizvesnost ostaje s obzirom na prethodne iznenađujuće odluke o tarifama i trgovinskoj politici.
